Ako otmu Makiš, Beograđani će ostati bez vode za piće

Društvo 13. jul. 202117:03 > 22. jul. 2021 10:17
Podeli:
Veliko Ratno Ostrvo
Foto: Shutterstock

Urbanizacija i izgradnja naselja na vodoizvorištu Makiškog polja predstavlja opasnost po vodosnabdevanje Beograda, upozoravaju stručnjaci i ističu da bi glavni grad mogla da zadesi sudbina Zrenjanina, koji skoro dve decenije nema vodu za piće. Pojedini ocenjuju da je u pitanju zločin protiv građana Beograda, a niko od njih ne nalazi stručno opravdanje za ovakav projekat.

Projekat podrazumeva da se na beogradskom vodoizvorištu zaštićeno zemljište pretvara u građevinsko i planira izgradnja skoro 4,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

„Planiranim naseljem, izgradnjom depoa za metro i podzemne železnice u blizini reni bunara na Makiškom polju direktno se zagađuju podzemne vode odakle se crpi pijaća voda. Ovo područje je sa razlogom čuvano sve ove decenije. Ako se desi ta izgradnja, izvori vode biće uništeni za sva vremena, a Beograd će da izgubi najvažniji resurs, jer će se već u toku prvih građevinskih radova nepovratno zagaditi reni bunari“, objašnjava za nova.rs arhitektica i urbanistkinja Iva Čukić.

Podseća da je 2013. godine urađena studija o podzemnim i površinskim vodama koja je po zakonu morala da ide na stručnu kontrolu. Mada je ta kontrola odbila studiju kao neosnovanu, to mišljenje je ignorisano i 2014. godine urađen je „Elaborat o zonama sanitarne zaštite“.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Na osnovu tog dokumenta ministar zdravlja potpisao je rešenje kojim je sužena zona sanitarne zaštite, a omogućena je izrada planske dokumentacije kojom se predviđa buduća izgradnja. Mada Generalni urbanistički plan Beograda nije prvobitno predviđao sužavanje zone sanitarne zaštite vodoizvorišta ni izgradnju u tom području, gradska uprava je 2016. godine izmenila ovaj dokument i unela nove granice zone. Na taj način projekat za Makiško polje dobio je planski osnov.

Nema nazad

„Uništavanje izvorišta na Makišu, i to dok još uvek nije pronađena alternativa, ravno je zločinu protiv naroda“, smatra geolog Branislav Božović, nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

On za nova.rs objašnjava da je Makiš bogomdano izvorište, sa slojevima gde se akumulira voda koja stiže sa šumadijskih brda i iz drugih voda Save koje se prirodno filtriraju.

„To je jedna neprikosnovena prirodna vrednost koju koristimo već više od dva veka, a sam „Beogradski vodovod“ vek i po. Zato se sa takvim vrednostima ne treba igrati i donositi političke odluke, ne obazirući se na glas struke. Tako se ne sme odlučivati o vrednim stvarima koje su od životnog značaja za građane – naglašava Božović. Navodi da će u slučaju izgradnje, a ako ne bude novog valjanog izvorišta, Beograd morati da nadomesti vodu kroz izgradnju fabrike za prečišćavanje vode, što će koštati milione evra.

Veliko ratno ostrvo
Foto: Vesna Lalic/Nova.rs

„Najpre treba pronaći i izgraditi novo izvorište, da bi se Makiš mogao upotrebiti za one uslove razvoja grada koji će omogućiti da se sačuva kao sekundarno izvorište. To je jedini ispravan pristup. Geološke greške traju vekovima, tu povratka nema. Kada uništite prirodnu vrednost tla, nema obnavljanja. Destrukcija prirodnih dobara kod nas u poslednje vreme poprima oblike katastrofe. Situacija je obespokojavajuća. Jedan od uzroka je užasna pohlepa, a građevinsko zemljište je najlakši način zarade“, zaključuje Božović.

Veliko ratno ostrvo na udaru

Da se ugrožava pijaća voda u Beogradu, kako primećuje Iva Čukić, vidi se iz objavljivanja tendera za izradu studije opravdanosti izgradnje vodoizvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu koji je raspisao beogradski „Vodovod“. Kao razlog navedeno je da je opala količina raspoloživih zaliha vode kojim se snabdevaju Beograđani.

„Dakle, na Makišu ćemo svesno oštetiti reni bunare, a onda ćemo, da ipak ne bi ostali bez vode iz česme, ugroziti izgradnjom Veliko ratno ostrvo“, naglašava Iva Čukić.

Dodatni problem, prema njenim rečima, predstavlja prenamena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, čime je ignorisan zakon koji zabranjuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe. U njemu se jasno navodi kada su dozvoljeni izuzeci, i to je ili u slučajevima podizanja veštačkih livada, pašnjaka i šuma, ili zbog eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno u drugim slučajevima kada je utvrđen opšti interes.

Iva Čukić, arhitekta, intervju
Iva Čukić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

„Ovom intenzivnom, zakonski neutemeljenom i strateški nepromišljenom urbanizacijom beogradskog vodoizvorišta potvrđuje se trenutna paradigma razvoja kroz isključivu opredeljenost ka investicijama i stvaranju uslova za lični profit, a na štetu javnog interesa“, naglašava naša sagovornica. Podseća i na nezakonitu proceduru usvajanja plana kojom je onemogućeno pravo građana da u ovom procesu učestvuju, gde su institucije ignorisale zahteve strukovnih udruženja i građanskih incijativa, i gde je policija sprečavala ulazak zainteresovanim građanima na javnu sednicu.

„Posledice ovakvog odnosa prema razvoju grada, skupo će nas koštati jednog dana“, zaključuje Iva Čukić.

Komentari

Vaš komentar