Zbog velikog rasta uvoza Srbija u riziku od platnobilansne krize

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvom tromesečju ove godine izvezeno je robe u vrednosti 7,35 milijardi evra, što je povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz uvećan 12,4 odsto, na 10,24 milijardi evra.

Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi evra i veći je za 52,8 odsto u poređenju sa prva tri meseca prošle godine.

Stručnjaci ukazuju da izvoz opada zbog slabe tražnje u Evropi, koje je glavno izvozno tržište Srbije, dok uvoz raste zbog i dalje jake domaće tražnje, ali i jeftinije robe iz uvoza.Ova neravnoteža nije zapažena samo u prvom kvartalu ove godine, već postoji nekoliko godina, jer Srbija godinama više uvozi nego što izvozi.

Deficit delom pokriva Narodna banka Srbije (NBS) koja od početka godine interveniše na deviznom tržištu prodajom deviza. Prethodnih godina, deficit tekućeg računa bio je pokriven prilivom stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, situacija se pogoršava, pa je u prva dva meseca ove godine neto priliv SDI iznosio 340 miliona evra, što je za 604 miliona evra ili za 64 odsto manje nego u istom periodu lane.

Bruto priliv SDI u januaru i februaru je iznosio 435 miliona evra, 59 odsto manje nego lane.

Situacija je još lošija sa platnobilansnog stanovišta ako se uzme u obzir odliv kapitala po osnovu ranijih SDI.

Kako se navodi u najnovijim Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT), ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio je za dva meseca 420,7 miliona evra. ; Od toga, 178,2 miliona evra se odnosi na odlive po osnovu dividendi, 52,5 miliona evra na odlive po osnovu kamata, dok je 190 miliona evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti "koja predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima".

Ukoliko se priliv od 435 miliona evra umanji za ukupan odliv po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 420,7 miliona evra, čisti neto priliv po osnovu SDI iznosio je svega 13,9 miliona evra što je za 97,9 odsto manje u odnosu na period januar–februar 2024. godine.

Iako, kako kažu sagovornici Danasa, trenutna situacija nije alarmantna, ovo je još jedan pokazatelj da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta kako bi se izbegla ozbiljna kriza u budućnosti.

Privredni rast trebalo bi, ocenili su stručnjaci, da bude baziran na kvalitetnim domaćim proizvodima, umesto na stranim direktnim investicijama, jer ako je suditi po količini povlačenja stranih direktnih investicija, to pokazuje da se njihov ciklus u Srbiji bliži kraju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da Srbija još nije blizu platnobilansne krize, ali da bi pasivan pristup postojećim problemima mogao da odvede u tom smeru.

"Deficit tekućeg platnog bilansa i trgovinski deficit nisu bili veliki u prvoj polovini prošle godine, nakon toga značajno rastu i to pogoršanje se nastavlja i ove godine", rekao je Arsić za Danas.

Kao krajnji rezultat, kako je naveo, može da se javi i platnobilansna kriza, ali je Srbija, kako je ocenio, još daleko od toga, između ostalog zato što ima velike devizne rezerve.

"Mi bar nekoliko godina možemo da finansiramo visok deficit trgovine sa svetom. Ne bi bilo dobro da se naše devizne rezerve značajno smanjuju u dužem vremenskom periodu", upozorio je Arsić.

Dodao je da je veliki odliv sredstava i po osnovu kamata, jer se Srbija prethodnih godina značajno zadužila, kao i po osnovu isplate dividendi.Naveo je da je pad izvoza u Srbiji posledica smanjene tražnje u Evropi, ali i pada cenovne konkurentnosti domaće privrede.

"Naše cene se približavaju evropskim, znatno više nego što se naša proizvodnja i produktivnost približavaju evropskim, i to traje nekoliko godina. Tako da jednostavno neki naši proizvodi više nisu konkurentni proizvodima u Evropi", objasnio je Arsić.

Pogoršanje cenovne konkurentnosti, objašnjava Arsić, povezano je i sa kursnom politikom i sa visokim rastom plata u evrima.

Tražnja u Srbiji, prema njegovim rečima, raste zbog ekspanzivne fiskalne politike u ovoj godini.

Arsić je rekao da je važno da se deluje preventivno i da Srbija ne bi trebalo pasivno da čeka da joj se dogodi platnobilanska kriza.

"Kad je cenovna konkurentnost pogoršana, postoje dva načina – ili da se popravi kvalitet naših proizvoda i da odgovaraju zaradama i kursu kakav je u Srbiji, ili da se smanje zarade i depresira kurs", rekao je Arsić.

Bolje je, kako je naveo, da se pokuša, ako ima vremena, "ovo prvo – da se promeni struktura naše privrede, da počnemo da pravimo proizvode koji mogu da finansiraju plate koje su sada u Srbiji i koji odgovaraju ovom kursu".

"Deficit kratkorično održiv, dugoročno postaje izazov", rekao je Arsić, piše Danas.