Voda i struja skuplji 8, povrće 11, nafta 14, ulje čak 17%

Građanima je već kad odu u prodavnicu i na benzinsku pumpu, kao i kad im stignu računi, jasno da su cene značajno porasle u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuje i statistika koja kaže da ulje plaćamo oko 17 odsto više, povrće 11,5, naftu 14, vodu i struju više od 8 odsto. Polovina proizvoda koji značajno utiču na inflaciju skočila je za dvocifren postotak, upozorava ekonomista Goran Radosavljević i ocenjuje da mu zbog toga zvanična statistika, po kojoj je inflacija od početka godine između 2 i 3, liči na manipulaciju.

Cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u odnosu na jun prošle godine, u proseku su skočile za 3,3 odsto. Međutim, ono što ljudi najviše kupuju poskupelo je značajno više. Hrana je u odnosu na jun prošle godine u proseku otišla gore za 4,1 odsto, od čega su cene ulja i masti skočile za čak 16,9 odsto. Skuplje je i povrće, koje sada košta 11,5 odsto više. Cene šećera, džema, meda i čokolade veće su za 3,2 odsto, hleba, žitarica i mesa 2,6 odsto, mleka i jaja za 1,7 odsto. Skuplji je i duvan i to za 5,3 odsto, alkoholna pića koštaju 3,4 odsto više.

Osetno veći i računi za struju i vodu

Snabdevanje vodom i različite komunalne usluge sveukupno je poskupelo za 8,5 odsto, od čega samo odnošenje smeća košta 10,9 odsto više, a snabdevanje vodom 7,2 odsto. I račun za električnu energiju stiže sa većim ciframa za plaćanje, jer je cena u domaćinstvima veća za 8,2 odsto. Ako se u stanu nešto pokvari, za popravke se sada izdvaja 4,4 odsto više, od čega veći deo ide na materijale, koji su za 5,7 odsto skuplji. Ni briga o zdravlju više nema istu cenu, pa smo tako i zdravstvene usluge, osim bolničkih, prošle godine plaćali za 4,1 odsto manje.

Skuplji i prevoz i smeštaj

Za transport ovog leta u proseku izdvajamo 6,1 odsto više nego prošlog, od čega cene goriva i železničkog saobraćaja najviše udaraju po džepu. Statistika kaže da goriva i maziva za putničke automobile koštaju 11,9 odsto više. Cena dizela je najviše skočila. Ovo gorivo u proseku sad košta 162 dinara po litru, dok je u julu prošle godine bilo za 23 dinara ili 14 odsto jeftinije. Zanimljivo je da je i prevoz putnika železnicom poskupeo za 15,4 odsto, dok i bicikli koštaju 10,2 odsto više. Za one koji idu na put ovog leta skuplja su i prenoćišta za 4,9 odsto, hrana u hotelima i restoranima za 1,8 odsto više, a sveukupne cene ugostiteljskih usluga 2,4 odsto.

Kukuruz kod ratara skuplji za 60,2 odsto

Najdrastičnije promene desile su se kod cene poljoprivrednih proizvođača. Cena pšenice, koja je osnovna sirovina za proizvodnju hrane u Srbiji, skočila je za 14,8 osto, dok je cena kukuruza čak za 60,2 odsto veća. Industrijsko bilje, koje bi moglo da utiče na cenu stoke košta čak 84 odsto više. Živina i goveda tako već koštaju više – za 10,1, odnosno 6,5 odsto. Cena svinja je pala za 15,2 odsto, pa je ukupna cena stoke i živne čak neznatno manja. Poskupela su i jaja za 7,1 odsto, dok je cena mleka kod proizvođača ostala gotovo ista.

Zvanična inflacija ne odražava realan rast cena

Prosečna inflacija u 2020. godini, prema majskim podacima NBS, iznosila je 1,6 odsto, a projektovano je da će se međugodišnja inflacija u narednih godinu dana kretati oko tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević kaže za dnevne novine „Nova“ da su, kada se pogleda rast cena, indeksi inflacije u zvaničnim statistikama neobjašnjivi.

„Osim hrane i goriva tu su i cene građevinskih materijala koje su gotovo duplirane. Kada pogledate oko sbe, sve cene su pojedinačno značajno porasle. Bar polovina onoga što ima najveći uticaj na inflaciju poskupelo je za dvocifren postotak, a kada pogledate indeks zvanične statistike vidite da je inflacija od početka godine između 2 i 3 odsto“, kaže Radosavljević.

On smatra da se neko igra brojkama:

„Gledajući metodologiju izrade i pojedinačne cene, u krajnjoj liniji i kupujući, nisam mogao da zaključim zašto je to tako. Meni i kao ekonomisti i kao građaninu je to nelogično“, zaključio je.