Prosečna plata u Srbiji porasla je za oko 10.000 u odnosu na prošlu godinu, ali ne zahvaljući privatnom sektoru koji puni budžet i finansira državu, već zbog populističkih mera vlasti. Samo ove godine u dva navrata povećane su plate u javnom sektoru, a treće povećanje sledi već od januara. Tako smo došli u situaciju da su zarade kod privatnika u proseku niže i do 5.000 dinara. Sagovornici "Nove" navode da je na visinu primanja uticala pre svega želja vladajućih stranaka da na vlasti ostanu.
Prosečna plata u septembru iznosila je 85.066 dinara, i to su poslednji podaci o zaradama koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).
U taj prosek ulazi, naravno, javni sektor, u kojem je prosečna zarada tog meseca bila viša od proseka – 88.537 dinara.
Takođe, u statistiku ulaze i zaposleni van javnog sektora – dakle u privatnom. Njihova prosečna septembarska plata bila je manja – 83.661 dinar. To znači da, u proseku, zaposleni u javnom sektoru mesečno zaradi 4.876 dinara više.
Pre godinu dana, prosečna plata bila je tačno 74.981 dinar, dakle oko 10.000 manja nego danas.
Tako su prosečne plate rasle, prema zvaničnim podacima, i u javnom, i u privatnom sektoru. U septembru prošle godine, dakle pre tačno godinu dana, prosečna plata u javnom sektoru bila 77.302 dinara.
Dakle, za godinu dana, plata je porasla za 11.235 dinara, odnosno za 14,53 odsto. Naravno, treba uzeti u obzir inflaciju koja je u septembru iznosila 10,2 odsto, što znači da realno povećanje nije bilo veće od 14 odsto, odnosno da kupovna moć ovih radnika ipak nije toliko porasla.
Što se tiče privatnog sektora, prošlogodišnja septembarska plata bila je, u proseku, 74.014 dinara. Dakle, za godinu dana, to je rast od 9.647 dinara, odnosno 13,03 odsto.
Ekonomisti objašnjavaju da postoji više različitih faktora koji utiču na to da plate u javnom sektoru budu veće nego kod privatnika.
Tako ekonomista Saša Đogović za naš list objašnjava da je povećanje plata od 5,5 odsto koje su u septembru dobili radnici u prosveti i zdravstvu svakako uticalo na ovu prednost javnog sektora. On naglašava, dakle, da je na prosek uticala želja vlasti da se na toj vlasti i zadrži.
“To povećanje od 5,5 odsto bilo je ad hok, neplanirano budžetom, iznuđeno majskim protestima nakon tragedije u školi, kada je država želela da oda utisak da brine o deci, ali i zaposlenima koji sa njima rade. To su klasične populističke mere, zahvaljujući kojima je čitav prosek ‘podignut’. To može da se očekuje i u januaru, za kada su opet najavljene povišice”, kaže Đogović.
Da plate u javnom sektoru svakako poboljšavaju zvaničnu statitisku smatra i dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. On kaže da postoji nekoliko faktora koji na to utiču, a jedan od njih jesu kvalifikacije zaposlenih.
“Treba gledati kvalifikacionu strukturu zaposlenih. Recimo, u privatnom sektoru često rade ljudi niskih kvalifikacija, primera radi u silnim fabrikama stranih investitora, jer na takvim radnim mestima nije bitno koje kvalifikacije imate, nego da li znate da motate kablove. S druge strane, nesporno je da u javnom sektoru ima mnogo ljudi koji su visokoobrazovanih, pa je prirodno i da njihove plate budu veće”, kaže Savić za “Novu”.
Neki od radnika u javnom sektoru, takođe, obavljaju više od jedne funkcije, recimo članovi su različitih odbora u javnim preduzećima. Samim tim, oni primaju više od jedne plate, što svakako pozitivno utiče na statistiku.
“U javni sektor takođe spadaju i obrazovne i zdravstvene ustanove, a ovi radnici u tokom poslednjih godina imali nekoliko značajnih povećanja plata. Naravno, njihove plate su i dalje niske, ali te povišice jesu uticale na statistiku”, objašnjava naš sagovornik.
Razlika u platama u privatnom i javnom sektoru bila bi, prema rečima profesora Savića, još veća da na drugom kraju lestvice u javnom sektoru nisu radnici koji primaju izuzetno male plate, sa kojima jedva preživljavaju.
Iako prosečna plata u privatnom sektoru jeste manja nego u javnom, Saša Đogović naglašava da je važno da se posmatra rast plata u prethodnih godinu dana. Naime, on ističe da je privatni sektor tokom čitave godine imao realan rast, koji je bio veći od inflacije, dok je javni sektor veći deo godine imao rast manji od inflacije.
Kada je reč o javnom sektoru, zvanični podaci pokazuju da se najbolje zarađuje u administraciji i to na nivou autonomne pokrajine, gde je prosečna plata 103.523 dinara, dok je prosek zarade u državnoj administraciji 99.420 dinara. Približno toliko zarađuju i zaposleni u javnim državnim preduzećima, gde je prosečna plata u septembru bila 96.800 dinara.
BONUS VIDEO Kako se računaju prosečne bruto plate