66
Vlada Srbije je danas sednici usvojila novu meru podrške preduzećima pogođenim sukobima u Ukrajini.
Naime, usvojen je Zaključak o Aneksu 2 Osnovnog ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, što će, po rečima ministra finansija Siniše Malog, pomoći domaćim preduzećima čije je poslovanje usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije.
O ČEMU JE SVE PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA VRHOM SPC: Da pokušamo da sačuvamo zemlju i da budemo jedinstveni
Ministar Mali je objasnio da je reč o podršci za oko 1.400 preduzeća, koja će imati mogućnost da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme.
džepovima
„Ratna dešavanja u Ukrajini su dovela do promena okolnosti koje se nisu mogle predvideti izbijanjem pandemije. To paralelno negativno utiče na privrednu aktivnost, naročito subjekata čija je poslovna aktivnost direktno ili indirektno vezana za izvoz i uvoz roba i usluga i koji imaju razvijenu i pretežnu privrednu saradnju sa privrednim subjektima iz Ukrajine, Ruske Federacije i Belorusije. Zato smo odlučili da im pomognemo, a za realizaciju ovog Zaključka nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. Dakle, bankama je omogućeno zaključenje aneksa ugovora kojim će korisnici kredita moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme, a sve u cilju poboljšanja otplatnih kapaciteta tih subjekata“, naveo je on.
Napomenuo je da deluje da je ova pomoć mala, ali da će mnogo značiti preduzećima čije je poslovanje pogođeno sukobima u Ukrajini.
Kako je podsetio, proglašenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji u martu 2020. godine, usled pandemije virusa korona, a u cilju ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica, država je preduzela mere podrške privredi koje su imale za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata.
„Država je do sada ukupno izdvojila oko 8,8 milijardi evra za pomoć privredi i građanima, a jedna od mera je bila donošenje Uredbe o utvrđivanju garantne šeme. Bankama je omogućeno da plasiraju iznos do dve milijarde evra kroz realizaciju kredita. S obzirom na to da nisu sva sredstva iskorišćena, rok za zaključivanje ugovora o kreditu je produžen, a država je prepoznala i potrebu za odobravanjem dodatnih 500 miliona evra pomoći, u cilju održavanja likvidnosti. Time je ukupan iznos sredstava plasiranih putem prve garantne šeme dostigao iznos od 2,5 milijardi evra. Istovremeno, rok za puštanje kredita u tečaj je produžen do 31. jula 2022. godine“, objasnio je Mali.
On je naveo i da su banke do 31. marta 2022. godine plasirale klijentima oko 2,3 milijardi evra, kroz 39.248 ugovorenih kredita.
Podsetio je i da je država prepoznala potrebu za dodatnu pomoć najugroženijim privrednim subjektima koja imaju pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto u 2020, u odnosu na isti period u 2019. godini, te je u aprilu prošle godine donet Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije, čime je odobreno dodatnih 500 miliona evra pomoći.
„Osim toga, u decembru 2021. godine izmenjen je Zakon o drugoj garantnoj šemi, čime je predviđen izuzetak da korisniku kredita koji spada u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, može biti odobren kredit obezbeđen garancijom, uz ispunjenje propisanih uslova. Usvajanjem Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme postavilo se pitanje refinansiranja obaveza korisnika kredita poslovnih banaka drugom garantnom šemom, zbog čega je razmotrena opcija da se dozvoli refinansiranje“, naveo je on.
Ministar finansija je rekao da bez obzira na brojne potrese koje sada ponajviše izazivaju sukobi u Ukrajini i energetska kriza, u Srbiji i dalje postoji rast privrednih aktivnosti.
„Srpske javne finansije su stabilne i pod kontrolom. Istakao bih da je udeo javnog duga u BDP-u trenutno na nivou od 52,1 odsto, što je daleko od nivoa Mastrihta od 60 procenata. Veoma važan indikator je i stopa nezaposlenosti koja je između 10 i 11 odsto. Takođe, deficit će ove godine biti do tri odsto jer imamo neuporedivo bolju naplatu PDV-a nego što smo planirali“, objasnio je Mali i dodao da Vlada Republike Srbije pomno prati situaciju u svetu i na vreme preduzima niz aktivnosti kako bi zaštitila interese i građana i privrede.
Bonus video: Siniša Mali slagao o javnom dugu Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram