Prema Kvartalnom monitoru ekonomskih trendova, prosečne cene stanova u Srbiji značajno su porasle u poslednjih godinu dana, a suštinski problem za građane nije nivo cena niti stopa rasta, već nemogućnost građana da priušte kupovinu stambenog prostora, jer su zarade u odnosu na cene stanova na veoma niskom nivou.
Prema istraživanju broj godina potrebnih da se kupi stan od 60 m2 po prosečnoj ceni za nivo Srbije, trošenjem celokupnog iznosa prosečne plate u Srbiji, iznosi 13,3 godina, što je za 33 odsto više od prosečnog broja godina potrebnih u zemljama regiona. Broj godina u BiH je 9, Hrvatskoj je 9,5, Severnoj Makedoniji 9,9, Crnoj Gori 11.
Inače, kako su ekonomisti najavili za Nova.rs, rekordna inflacija koja će biti aktuelna u Srbiji u 2022. godini prekinuće „medeni mesec“ koji već nekoliko godina traje između stambenih kredita i građana naše zemlje: očekuje se povećanje EURIBOR-a, i glavobolje i za one koji traže novi kredit i za one sa varijabilnom kamatom na starom.
Aleksandar Radivojević, istraživač Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekuje da dođe do zaoštravanja monetarne politike kako bi se obuzdale visoke stope inflacije. To će dovesti do rasta kamatnih stopa, ali i do lošijih uslova za stambene kredite.
Radivojević ističe za „Novu“ da su se sve centralne banke kao odgovor na „korona krizu“ odlučile za monetarnu ekspanziju – povećanje količine novca u opticaju kako bi ubrzali privredni rast, a jedan od načina na koji centralne banke povećavaju količinu novca jeste smanjivanje referentne kamatne stope, što utiče i na pad kamatnih stopa kod komercijalnih banaka.
Naš sagovornik dodaje da se u 2022. očekuje završetak monetarne ekspanzije kako bi se zaustavio ekstreman rast cena, a centralne banke reagovaće povećanjem kamatnih stopa, što će, uticati na rast kamatnih stopa komercijalnih banaka.
BONUS VIDEO: Ipak dozvoljena naplata troškova obrade kredita