0
Iako je još uvek rano govoriti o letnjim godišnjim odmorima, uskršnji i prvomajski praznici koji su pred nama često su prilika da pojedinci ili porodice odu na kraće putovanje. Međutim, spakovani koferi ne znače da ste spremni za put, jer bi trebalo razmisliti i o bezbednosti kuće ili stana koji ostavljate nekoliko dana bez nadzora.
Ovo tim pre ako se imaju u vidu statistički podaci, prema kojima provalnici u Beogradu godišnje obiju i do 2.000 stanova, čineći znatnu materijalnu štetu. Kada se ova brojka podeli sa brojem dana u godini, prosečno se dnevno dogodi 5-6 provala, dok je tokom sezone odmora taj broj veći i do tri puta.
Dodatni problem vlasnicima stanova predstavlja to što ni moderna tehnološka rešenja koja danas ulazna vrata čine bezbednijim – nisu svemoguća pred snalažljivim obijačima. Kako se onda zaštititi i krenuti rasterećen na put?
Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže u razgovoru za Biznis.rs da je najdelotvornija zaštita zapravo polisa osiguranja domaćinstva, budući da se njome rizik od finansijskih gubitaka prenosi na osiguravajuće društvo.
„Polisom osiguranja možete da nadoknadite vrednost ukradenih stvari, nakita, tehnike, uništenog nameštaja u stanu, kući, vikendici ili poslovnom prostoru“, kaže on, dodajući da zato i ne čudi što je ovo jedna od najprodavanijih polisa u svetu.
Ipak, kao dokaz da u našem društvu još uvek ne postoji dovoljno svesti o važnosti osiguranja doma navodi podatak da svega 10 odsto vlasnika nekretnina u Srbiji kupuje ovu polisu.
Naš sagovornik dodaje da se polisa ne odnosi samo na krađu, već se njome pokrivaju i troškovi nastali kao posledica loših električnih instalacija, kvarova na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, atmosferskih prilika i slično, a šteta koja može nastati meri se čak u hiljadama evra.
„Provalna krađa i razbojništvo samo su deo rizika koje pokriva osnovna polisa osiguranja domaćinstva. Osiguravajuća društva takođe pokrivaju štete izazvane požarom, udarom groma, olujom, izlivom vode iz instalacija ili lomom stakla. Pod izlivom kanalizacije podrazumeva se poplava u sopstvenom stanu, odnosno kvar na sopstvenim instalacijama koji može izazvati poplavu“, objašnjava Ćirić.
Međutim, osiguranja nude i dopunsku zaštitu, pa je u ponudi polisa osiguranja od odgovornosti prema trećim licima kojom štitimo komšiju ukoliko u našem stanu dođe do poplave ili neke druge ozbiljnije havarije, navodi on.
Cena polise zavisi od površine domaćinstva i vrednosti osiguranih stvari, ali i od toga da li je kupljeno i dopunsko osiguranje.
„Osnovna polisa osiguranja može se kupiti već od 120 dinara po kvadratu godišnje, a visina premije se inače razlikuje u zavisnosti od ponuda osiguravajućih kuća. Očigledno da cena polise nije opravdanje za mali broj osiguranih domova, jer stan od 50 kvadrata može da se osigura za 50 evra godišnje, a postoji i mogućnost plaćanja na rate“, kaže Zoran Ćirić.
Visina nadoknade
Iznos nadoknade zavisi od procenjene štete u stanu (kući) i novčanih suma koje je vlasnik polise osiguranja uplaćivao do trenutka kada je šteta načinjena. Ograničenje je da visina nadoknade ne može biti veća od građevinske vrednosti nekretnine.
„U slučaju totalne štete nadoknada će biti isplaćena u toj visini, ali ne više od osigurane sume. Ako je neko platio polisu za totalnu štetu u visini od milion dinara, to je najviši iznos koji mu može biti isplaćen“, napominje Ćirić, dodajući da bi vlasnici stanova pre donošenja odluke o osiguranju trebalo dobro da se raspitaju od kojih se sve rizika može osigurati imovina.
Takođe, ukoliko je reč o plaćanju mesečnih rata osiguranja, napominje da bi ih trebalo redovno izmirivati.
BONUS VIDEO Podcast „Pitajte Đuru“ – Hoće li cene nekretnina pasti?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
