Ima li tačnog odgovora na pitanje da li se građanima isplati da tuže banke za povraćaj novca datog na ime troškova obrade kredita? Dok pojedini sagovornici Nova.rs tvrde da je, zbog pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS), pozitivan ishod ovakve tužbe za dužnike “sigurna stvar”, postoje i oni koji upozoravaju da u Srbiji sudska praksa nije izvor prava i da je svaki slučaj - slučaj za sebe.
Pravosnažna sudska presuda s kraja januara, kojom jednoj požarevačkoj firmi banka mora da vrati gotovo milion dinara naplaćenih na ime “administriranja kredita”, ponovo je pokrenula lavinu pitanja u vezi sa zakonitošću bankarskih provizija.
Konkretno, reč je o troškovima obrade kredita, koji banke različito nazivaju – administrativni trošak odobravanja kredita, trošak administriranja kredita, jednokratna naknada za odobravanje kredita, godišnji trošak praćenja kredita…
Predsednik Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” Dejan Gavrilović ističe da za trošak obrade kredita postoji stav VKS koji kaže da banka ima pravo da ga naplati, ali mora da kaže dužniku šta čini taj trošak.
“Pošto nijedna ne može da objasni šta čini taj trošak, a naplaćuju ga procentualno od iznosa kredita, banke gube te sporove. Možemo da kažemo da se ti sporovi sigurno dobijaju“, kaže Gavrilović za Nova.rs.
On ističe da već postoji nekoliko pravosnažnih presuda koje su po žalbama banaka otišle na Vrhovni kasacioni sud.
„I sud je u nekoliko revizija potvrdio svoj stav, odnosno odbio žalbe banaka. Još je sigurnija situacija za trošak praćenja kredita koji je praktikovalo nekoliko banaka”, tvrdi Gavrilović.
Jelena Pavlović, advokat i član upravnog odbora “Udruženje chf”, međutim, ima drugačiji stav po pitanju izvesnosti ishoda ovakvih tužbi.
“Sudska praksa u Srbiji nije izvor prava. Vrhovni kasacioni sud je, što se tiče troškova obrade kredita doneo pravni stav koji svaka strana tumači u svoju korist. Stoga su sva obećanja da se u nečemu sigurno uspeva ili gubi potpuno zasnovana na proizvoljnosti. Svaki konkretan slučaj je slučaj za sebe i tako ga treba posmatrati. U zavisnosti od toga kakvi su pravni argumenti u tužbi, i kakva je odbrana tužene strane, zavisi uspeh u sporu”, kaže Jelena Pavlović za Nova.rs.
Koliko je tačno ovakvih tužbi do sada podneto i da li više tuže dužnici koji su podigli stambene ili keš kredite, nepoznanica je.
Advokati Svetlana Pavlović i Nataša Andreić, koje su u svojoj praksi imale ovake slučajeve, ističu da spor traje nešto duže od godinu dana pred prvostepenim sudom (ali i to varira), a ako banka uloži žalbu na presudu, onda predmet ide na drugostepeni sud koji odlučuje u narednih godinu dana.
“Banke su neosnovano od korisnika njihovih usluga, kako preduzeća tako i građana, prilikom zaključivanja ugovora o kreditu naplaćivale iznos od 1,5 do 2,5 odsto od ukupnog iznosa kredita i to na ime troškova obrade kredita, što je nezakonito. VKS je zauzeo stav da su tužbe protiv banaka po ovom pitanju osnovane i da banke moraju da vrate naplaćeni iznos sa kamatom, koja teče od momenta kada je banka naplatila troškove, pa do krajnje isplate”, kaže za Nova.rs Svetlana Pavlović.
Ona ističe da su sudske takse male, budući da se plaća samo taksa na tužbu i presudu koje variraju u zavisnosti od iznosa koji se potražuje tužbom. Uglavnom se, kako navodi, kreću oko 2.000 do 3.000 dinara.
Nataša Andreić ističe da klijenti koji angažuju advokate ne moraju da se pojavljuju u sudu, s obzirom da se ne saslušavaju, već se ceo postupak završava na jednom ili dva ročišta.
“To, ipak, ne umanjuje period postupka, svakako traje sve ukupno oko dve godine. Nekada kraće, nekada duže, što zavisi od suda. Takođe, stranke nemaju novčanu obavezu ni prema advokatima budući da se advokatski troškovi naplaćuju od banke koja izgubi spor”, ističe Nataša Andreić.
Milioni evra za provizije
Prema poslednjim objavljenim podacima Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije, poslednjeg dana januara je stambene kredite otplaćivalo ukupno 122.056 građana i to u vrednosti od 420 milijardi dinara. Ukupni krediti koje građani otplaćuju bankama premašuju 1.057 milijardi dinara. Da provizije banaka za obradu kredita iznose samo jedan odsto od ovog duga, to bi značilo da je u to ime plaćeno 10,57 milijardi dinara, što je oko 89 miliona evra.