0
Ako bi se žene držale malo više zajedno, bile bi daleko uspešnije i utabale bi prostor za nove generacije žena, poručeno je sa panela "Žene u biznisu - Da li je ovo svet muškaraca?", na Kopaonik biznis forumu.
Zorana Milidrag, suosnivač eCommerce asocijacije u Srbiji, rekla je da je zagovornica teze da ako bi se žene držale više zajedno, da bile bi daleko uspešnije i pre svega utabale bi prostor za neke dalje generacije žena, pogotovo na ovim prostorima.
„Od lepote podele između žena i muškaraca otišli smo u pogrdnost tih pojmova i takmičenja između muškaraca i žena. Umesto priče o ženstvenosti i džentlmenstvu došli smo do priče o bespolnosti, borbe između žena i muškaraca i žene i žena. Mislim da će u budućnosti biti najvažnije da se razvija upravo emocionalna inteligencija i sposobnost za ‘creative problem solving’. Tako će ono što se dugo zvala ženska slabost postati najveća prednost koju tražimo od zaposlenih. Nadam se da ćemo sledeće godine umesto priče o ženskim i muškim poslovima pričati o tome šta treba razbijati kod ljudi i zaposlenih uz pomoć čega neće biti zamenljivi od strane robota i veštačke inteligencije“, istakla je Zorana Milidrag.
Podaci iz studije Ženska ekonomija koja je sprovedena prethodnih meseci među ženama u Srbiji, prema rečima menadžerke za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu u Masterkardu Jelene Ristiće, pokazali su se vrlo različiti.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
„Rezultati govore da 66,9 odsto ispitanica smatra da su finansijski nezavisnije u odnosu na prethodne generacije, a 49 odsto njih da su muškarci u boljoj finansijskoj poziciji od žena. Na pitanje zašto je to tako, odnosno koji faktori stavljaju žene u nezavidniju poziciju u odnosu na muškarce, 57 odsto ispitanica je reklo da je to neplaćeni kućni rad, 44 odsto smatra da su muškarci bolje plaćeni od žena na istim pozicijama, 35 odsto je reklo da žene češće napuštaju karijere da bi se bavile decom nego što je to slučaj sa muškarcima, ali je zanimljiv i odgovor 20 odsto ispitanica koje smatraju da neke žene biraju da finansijski zavise od partnera, što je definitivno jako nasleđe prošlosti“, rekla je Ristićeva.
Govoreći o tome kakvo je stanje u kompaniji Mondelez International kada su u pitanju različitost, jednakost i inkluzija, Marina Hadrović, generalna direktorka ove kompanije za Adria regiju i Bugarsku, rekla je da u ovoj kompaniji, bar kada govorimo o ovom delu Evrope, žene čine većinu, na šta je ona posebno ponosna.
„Uzimajući u obzir podatke za tržišta Bugarske i Adrija regije, od ukupnog broja zaposlenih, uključujući i zaposlene u našim fabrikama u Bugarskoj, više od polovine (55,5 odsto čine žene. Pojedinačno gledano, samo u Adrija regiji struktura naših zaposlenih je takva da više od 60 odsto čine žene, tačnije 64 odsto, dok 36 odsto čine muškarci. Istovremeno, kada govorimo o procentu učešća žena u okviru našeg leadership tima u Bugarskoj i Adria regiji, i tu su pripadnice lepšeg pola brojnije – skoro dve trećine u leadership timu čine žene“, istakla je Hadrovićeva.
U kompaniji Šnajder Elektrik 40 odsto žena ima neku od rukovodećih pozicija, dok je ukupan broj zaposlenih žena više od 35 odsto.
„Imajući u vidu da je naša kompanija inženjerska, mislim da su ovo sjajni podaci. Prema nekim istraživanjima o tome šta čini dobrog lidera, karakteristike kao što su integritet, inteligencija, saosećanje i inovativnost su prilično visoko rangirane na skali ocenjivanja. Takođe, trendovi pokazuju da će u budućnosti biti potrebno sve više transformacionih lidera, što znači lidera koji nastoje da razviju druge i efikasnije slušaju, pored toga što generalno razmišljaju više izvan okvira. Dakle, nigde se ne pominje pol, kada pričamo na tu temu, tako da sam se i ja rukovodila time u mojoj poslovnoj karijeri“, rekla je direktorka kompanije Šnajder Elektrik Srbija Ksenija Karić.
Generalna direktroka agencije Represent Communications Tamara Jokanović je na panelu podsetila na činjenice da su usvojeni Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o zabrani diskriminacije (2009), osnovano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost (2014), da je usvojena Strategija za rodnu ravnopravnost sa važenjem do 2030. godine, kao i da su revidirani i različiti relevantni zakoni, poput Zakona o porodici, Krivičnog zakona, Zakona o radu, Zakona o zapošljavanju i slično.
Sve ove mere pomogle su da poraste učešće žena u javnom i poslovnom životu, te je danas u sazivu Narodne skupštine 36,4 odsto poslanica, na čelu vlade je žena, kao i na čelu Narodne banke Srbije i Ustavnog suda Srbije.
To potvrđuje i Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu iz 2022. koji kaže da od 146 zemalja Srbija zauzima 23. mesto po pitanju rodne ravnopravnosti prema udelu žena u politici, što je skoro duplo više žena na ministarskim pozicijama nego 2006. godine.
BONUS VIDEO Da li žene i muškarci mogu da budu ravnopravni?