1
Javno preduzeće Srbijagas osnovalo je još jedno zavisno preduzeće, ovoga puta u Mađarskoj, a to je urađeno bez neophodnih saglasnosti, pokazuje istraživanje Insajdera.
Kao glavna delatnost novog preduzeća u Mađarskoj navodi se trgovina gasom, navodi Insajder.
Prema podacima iz mađarskog registra, preduzeće je osnovano sa nešto više od 8.000 evra, što je početni, odnosno upisani kapital.
Novo preduzeće znači još jednu funkciju za direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića koji se navodi kao član Nadzornog odbora, dok se kao ovlašćeno lice navodi Dragan Vučur izvršni direktor Srbijagasa za komercijalne poslove. Obojici je to jedna od brojnih funkcija u preduzećima u kojima Srbijagas ima delimično ili potpuno vlasništvo, navodi Insajder.
Da bi bilo koje javno preduzeće osnovalo zavisnu firmu, po Zakonu o javnim preduzećima, neophodno je da to odobri Nadzorni odbor.
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Muamer Redžović nije odgovorio na pitanje Insajdera zbog čega je osnovano preduzeće i u Mađarskoj i kada je Nadzorni odbor doneo takvu odluku.
Dug Srbijagasa je na kraju 2018. iznosio 1,6 milijardi evra, a zaključkom Vlade od aprila 2019. država, odnosno građani, praktično su preuzeli 1,2 milijardu evra duga tako što je povećan ulog države u ovom javnom preduzeću.
Na pitanja o osnivanju firme u Mađarskoj, kako navodi Insajder, nije odgovorio ni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, kao ni nadležni u Vladi Srbije.
Srbijagas je pod izgovorom svetske ekonomske krize, ali i realizacije Energetskog sporazuma sa Rusijom, još za vreme prethodne vlasti počeo da osniva, kupuje i preuzima druge firme.
Tako je, navodi se, zbog dugova za gas Srbijagas preuzeo velike fabrike poput Azotare, MSK iz Kikinde, Staklaru. U jednom trenutku Srbijagas proširuje delatnosti čak i na proizvodnju pilića tako što 2010. kupuje kompaniju Agroživ i to uz objašnjenje da time spašava srpsko tržište od monopola stranih firmi. O rezultatima ovakve poslovne politike govori to što je Staklara još jednom neuspešno privatizovana, Azotara je u Stečaju, kao i Agroživ, naveo je Insajder.
Prema poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju koje pokazuje poslovanje Srbijagasa i povezanih firmi iz 2019, to javno preduzeće ima jedanaest zavisnih preduzeća u zemlji i inostranstvu, tačnije u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. U svim tim preduzećima je Srbijagas jedini ili većinski vlasnik.
Osim toga, navodi Insajder, Srbijagas ima osam pridruženih preduzeća, među kojima su i ona formirana na osnovu Energetskog sporazuma sa Rusijom iz 2008.
U ovim preduzećima Srbijagas je manjinski vlasnik. Jedno od tih preduzeća je i South Stream Serbia osnovano u Švajcarskoj, ali i ćerka firma Gastrans u Srbiji – to su preduzeća preko kojih je građena srpska deonica prvo Južnog, pa Turskog, odnosno Balkanskog toka i preko kojih će se ubirati takse od tranzita gasa kroz Srbiju, pa tek potom deliti akcionarima- Gaspromu 51 posto, a Srbijagasu 49 posto.
U svim ovim preduzećima Srbijagas ima svoje predstavnike u rukovodstvu, koje imenuje direktor Srbijagasa i koji za te funkcije dobijaju određene nadoknade, ističe Insajder.
Bajatović, funkcioner SPS-a, važi za najplaćenijeg javnog funkcionera sa primanjima od gotovo 34.000 evra mesečno kao direktor Srbijagasa i ujedno jedan od rukovodilaca niza rusko- srpskih firmi: South Stream Serbia, Gastrans, Sogaz, Podzemnog skladišta „Banatski dvor“, Jugorosgas.
