Nataša i njen suprug imali su stalne poslove i dobre plate, a onda su odlučili da rizikuju zarad svojih snova. Dali su otkaze i posvetili se sopstvenom biznisu - sada u slovenačkom mestašcu Radovljica prodaju ručno pravljenu čokoladu. Od Nataše smo saznali kako je došla na ideju da u jednom slovenačkom gradiću pokrene porodični posao i kroz šta su sve ona i njena porodica prošli od ideje do toga da njihova prodavnica postane omiljeni kutak sugrađana, ali i glavna turistička destinacija. Otkrila nam je i koja je tajna dobre domaće čokolade.
Nataša, meštanka mesta Radovljica, na severozapadu Slovenije, do pre samo nekoliko godina imala je sasvim „običan“ život – živela je sa suprugom i dve ćerke i radila osam sati dnevno.
„Bila sam direktorka u turističkoj zajednici, a 2012. godine smo organizovali prvi festival čokolade. Promovisali smo Radovljicu kao najslađe mesto u Sloveniji. Turisti su dolazili, pitali gde je sada ‘čokoladnica’, a odgovor je uvek bio isti – imamo festival koji traje tri dana, a onda ništa od čokolade“, kaže kroz smeh Nataša.
Nataša je na istom mestu radila desetak godina, dok je njen suprug bio zaposlen u kazinu u Bledu.
Njihova porodična čokoladna priča zapravo je počela uobičajenim odlaskom u prodavnicu.
PROČITAJTE JOŠ
Kako Nataša priča za Nova.rs, porodično su odlazili u kupovinu namirnica na otprilike svake dve nedelje. Nakon jednog odlaska u prodavnicu, Nataša se kući vratila bez nutele i čokolade.
„Kada se to desilo, u kući je nastao ram-pam-pam. Ukućani su kukali jer nije bilo ničega slatkog. Tada sam ja rekla da mi je dosta, možemo sami da napravimo čokoladu, pa nije to neka nauka. Rekla sam mužu da nađe recept za čokoladu kod kuće na internetu. Kako mu je išlo? Pa, nije bilo loše, ali nije bilo to to“, kaže Nataša.
Dan za danom, Natašin muž je iznova pokušavao da napravi čokoladu, ali nikada mu nije polazilo za rukom da to bude „prava“ čokolada kao iz prodavnice.
Kako kaže Nataša, ipak postoje tajne i u pravljenju čokolade. Međutim, ona nije htela da odustane, te se za pomoć obratila prijatelju koji se bavio proizvodnjom omiljene poslastice ove porodice.
„Pozvala sam našeg prijatelja koji živi u Engleskoj i koji je bio vlasnik prve čokoladnice u Ljubljani. Pitala sam ga da dođe u Sloveniju, da me nauči da pravim čokoladu“, priča nam Nataša.
Porodični prijatelj je došao, a dane su provodili kod kuće, u garaži koju su pretvorili u mesto za proizvodnju. Nataša kaže da su puno naučili, a čokolada koju su sa prijateljem pravili bila je bolja od svih prethodnih. Jednostavno, kaže, zaljubili su se u nju.
Onda su otvorili „čokoladnicu“, kako Slovenci zovu prodavnicu čokolade.
Iznajmili su lokal u Radovljici, preuredili ga, a Natašina prijateljica i otac su joj pomogli. Prijateljica finansijski, a otac je opremio lokal.
Nataša objašnjava da njen otac ima 81 godinu, a čitav život radio je kao stolar, te je svaki komad drveniog nameštaja u prodavnici napravio sam.
„Najteže je bilo dati otkaz na poslu. Mi smo imali dobre poslove i plate, u najboljem vremenu smo počeli nešto sasvim novo“, navodi Nataša.
Nije bilo lako, ali su imali podršku prijatelja i porodice.
„Naravno, bilo je nekih prijatelja koji su smatrali da idemo glavom kroz zid, ali bilo je i onih koji su rekli da treba da krenemo u ovaj biznis, a ako nam bude manjkalo novca, oni će da nam pozajme“, dodaje Nataša.
Iako je bilo rizično, na kraju se ispostavilo da je pokretanje sopstvenog biznisa bila dobra odluka.
„Ovo je pravi porodični posao. Radimo moj muž i ja, on i trenutno pravi čokoladu. Sa nama rade i naše ćerke, jedna studira, a jedna još uvek ide u srednju školu“, kaže Nataša.
Za sada su zadovoljni, ali ne nameravaju da prošire biznis, barem ne u ovom trenutku.
Naime, kako objašnjava naša sagovornica, pored ukućana, u prodavnici radi samo još nekoliko ljudi, a svaki proizvod koji je izložen na rafovima, pripremljen je ručno.
Pored klasičnih tabli čokolade, Nataša i njena porodica prave i praline sa različitim dodacima. Kako kaže, cilj im je bio da imaju i proizvode od tradicionalnih sastojaka, kao što su praline sa ukusom bajadere ili tradicionalni med, koji je u Radovljici toliko poznat, da postoji i Muzej pčelarstva.
Tu su i orašasti plodovi, jogurt, susam, kafa, voće, ružina vodica, konjak.
Kao jedan od najpopularnijih proizvoda, Nataša ističe praline sa tonka zrnom.
Tonka zrno je seme drveta koje raste u Južnoj Americi, ukusom podseća na vanilu, a sadrži supstancu kumarin, koji mu pomaže u zaštiti od štetočina, ali može da bude toksičan ukoliko se konzumira u velikim količinama. Tokom pedesetih godina prošlog veka, tonka je bila zabranjena u SAD, dok je danas kontrolisana namirnica u mnogim državama.
Kako je Nataša već istakla, postoje tajne koje čine čokoladu dobrom, a otkrila nam je neke od njih.
Naime, čokolada je najbolja kada se pravi zimi.
„Leti smo mogli da pravimo čokoladu samo od šest do 10 ujutru, ali najviše zbog vlage, a ne temperature. U prodavnici imamo klime koji zadržavaju odgovarajuću temperaturu, a najbolja za čokoladu je 17 stepeni“, kaže Nataša.
Vlage ne sme da bude, te problem nastaje i kada napolju pada kiša.
Rok trajanja domaćih čokolada je dva meseca, za razliku od čokolada kupljenih u velikim marketima, na kojima je rok i po godinu dana. Nataša objašnjava da tome doprinosi šećer. U domaćim čokoladama ove porodice ima najviše prirodnih sastojaka, a dodatne arome ne upotrebljavaju.
BONUS VIDEO Šta koči talentovane mlade ljude u Srbiji da pokrenu startap?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar