Skijanje skuplje na Staroj planini nego u Francuskoj

Nova godina je za nekoliko dana. Počinje i zimski raspust. Ako ste planirali nekud da otputujete i odmorite se, verovatno ste se suočili sa dva osnovna problema.Skupo je i pandemija je. Kakve su vam šanse da pronađete nešto povoljno i o čemu morate da vodite računa ako želite na put u inostranstvo, to su pitanja Aleksandra Seničića iz Jute.Odgovarajući na pitanje da li je istina su pojedini domaći aranžmani na planinama, kao na Staroj planini skuplji od nekih u Francuskoj, Seničić kaže da se to dešava."To je pitanje ponude i tražnje, zvuči nelogično, kada imate određeni broj kapaciteta za koje vlada veliko interesovanje, a mi na Staroj planini imamo mali broj dobrih hotelskih kapaciteta i kada imate veliki broj ljudi koji žele da u određenom terminu boravi, logično je da oni koji su vlasnici te cene podignu na nivo koji odgovara tražnji", objasnio je Seničić, gostujući u Beogradskoj hronici.Prema njegovim rečima, Francuska i sve ostale zemlje Zapadne Evrope imaju restriktivne uslove na skijalištima, nema navale kako je uobičajeno u ovom periodu godine, pa su i cene nešto niže, generalno mala tržišta imaju taj problem kada nemate dovoljno da zadovoljite tržište pa su cene više.Kada se govori o hotelijerstvu, Seničić kaže da je reč o privatnom sektoru i smeštaju. "Oni treba da znaju na koji način će postavljati poslove, to može imati lošu konotaciju onog trenutka kada prođe navala i kada ljudi nastave da putuju i odlaze u inostranstvo – treba biti pametan i raditi, ovo su teška vremena, moramo da pokrijemo troškove, nije jednostavno odupreti se tome da kada imate tražnju da ne ispunite uslove da je zadovoljite, po ceni da svoje troškove pokrijete".Mogu li se cene vratiti na staroSeničić kaže da je pitanje šire. "Imate destinacije koje rade tokom cele godine, planine koje tokom leta imaju sadržaje, na našim planinama fali to, nemamo razvijeno kao u Austriji, Italiji i kada jedna hotel na planini radi 12 meseci, troškovi za godišnje poslovanje su niži i cena koja se nudi na tržištu je niža", objašnjava on."Kod nas hotelijeri računaju na tri do četiri meseca zimske sezone i eventualno mesec ili dva u toku leta i kada podelite sve troškove za jednu kalendarsku godinu i prebacite na tih 5-6 meseci rada – dobijate daleko višu prosečnu cenu, kada produžimo sezonu, to zavisi od ekonomske situacije, i od toga da steknemo naviku da putujemo po našoj zemlji kada prođe kriza", istakao je Seničić.Ko nije uplatio, gde da ode Seničić kaže da ima tih mesta, samo je pitanje koliko su ljudi spremni da istražuju. Postoje desetine sajtova koji nude domaću radinost, salaše u Vojvodini, etno-kuće na jugu, u istočnoj Srbiji, možete da nađete destinacije koje su povoljne, zaključio je Seničić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram