Registar „Ne zovi“ tek iduće godine: Ko neće smeti da vas zove telefonom

Primena Zakona o zaštiti potrošača počinje za nekoliko dana, a već se uveliko najavljuje novi registar pod nazivom „Ne zovi“ koji bi trebalo da spreči nasrtljivu praksu firmi koje građanima putem telefonskih poziva, poruka, mejlova nude raznu robu i usluge. Iako primena odredbe o novom registru počinje 20. decembra, na mogućnost zaštite koju on pruža ćemo još sačekati. Jer, osim što nedostaje pravilnik kojim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija mora da propiše sva pravila oko novog registra, potrebno je i vreme da RATEL – koji će voditi taj registar, na osnovu pravilnika – nabavi softver, piše N1.„Najveća novina novog Zakona o zaštiti potrošača jeste uvođenje registra ‘Ne zovi’ koji će predstavljati bazu podataka potrošača koji su se izjasnili da ne žele da putem telefona u promotivne svrhe primaju pozive i poruke u okviru promocije i prodaje određene robe ili usluge“, odgovorio je RATEL na pitanja portala N1.Kako se ističe, potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, odnosno agencija koja rade promociju, obratiće se svom operatoru elektronskih komunikacija sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u registru.„Obaveza trgovaca, odnosno promotera, je da pre pozivanja potrošača u Registru proveri da li se određeni telefonski broj nalazi na spisku telefona koje ne treba zvati“, ističu u Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge.Prvi korak ka uvođenju ovog registra je, kako ističu u RATEL-u, izrada podzakonskog akta od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.„Izradom ovog podzakonskog akta, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona, bliže će se urediti način upisa i ispisa, uslovi, način korišćenja i vođenja predmetnog registra, obrazac zahteva za upis i ispis, kao i rok za uspostavljanje registra“, preciziraju u RATEL-u.Kako navode u agenciji, RATEL će u propisanom roku uspostaviti i voditi registar.„Upis i ispis podataka potrošača vršiće operator koji sa potrošačem ima zaključeni ugovor o korišćenju javno dostupnih telekomunikacionih usluga“, precizira RATEL.Šta će pisati u registruPodsetimo, Zakon o zaštiti potrošača, stupio je na snagu 19. septembra ove godine, a primenjuje se po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu, odnosno od 20. decembra 2021. (osim odredaba iz članova 149 do 169, koje se odnose na potrošačke sporove i primenjuju se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu).Zakonom je predviđeno osnivanje posebnog registra – vodiće ga RATEL, u koji će se upisivati građani koji ne žele da budu uznemiravani od strane raznih trgovaca, promotera – svih koji se bave promocijom i prodajom „preko“ telefona.Šta je javno, šta je tajno„Registar se vodi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije i sadrži ime i prezime potrošača, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i poruka u okviru promocije i prodaje telefonom“, navodi se u obrazloženju Zakona.Registar je javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i poruka u okviru promocije i prodaje telefonom.Član 37 koji reguliše uvođenje ovog registra izričito navodi da je „zabranjeno direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom, bez prethodnog pristanka potrošača“. Isto važi i za druga sredstva komunikacije „na daljinu“.Zakonska zabrana važi i za sve telefonske brojeve upisane u ovaj registar potrošača.Upis i ispis iz registra obavlja – bez naknade – operator mobilne ili fiksne telefonije sa kojim potrošač ima zaključen ugovor.Rok u kojem operator mora da upiše podatke potrošača u registar je sedam dana od dana prijema njegovor zahteva.Troškovi uvođenja registraTroškovi uvođenja registra su, prema obrazloženju Zakona – dva miliona dinara.„Godišnji troškovi za održavanje informacionog sistema koji podrazumeva tehničku podršku obezbeđivanjem kontinuiranog praćenja sistema iznose okvirno 500.000 dinara“, ističe se u obrazloženju.Kako je u okruženjuOvakav tip registra već imaju susedne zemlje.U Crnoj Gori se nudi mogućnost pretrage telefona, ali i mejl adresa upisanih u ovaj registar, kao i mogućnost da potrošač izabere marketinške agencije od kojih ipak želi da prima pozive i obaveštanja.U Hrvatskoj se u ovom registru nudi mogućnost pretraživanja samo telefonskih brojeva na koje je zabranjeno slati poruke i pozivati ih radi oglašavanja i prodaje.BONUS VIDEO: Podcast DLZ Savo Manojlović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastdlzsavomanojlovicep52-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2849849"]