Rad od kuće posle korone: Može, ako su deca u vrtiću

"Rad od kuće je veoma dobro prošao u mojoj IT firmi, produktivnost nije opala, čak se na nekim mestima i povećala. Naravno, to po sebi znači da sada sami moramo da nađemo dobar odnos poslovnog i ličnog života, ali ovo na kraju krajeva zavisi od uslova i odnosa u firmi", priča nam programer Marjan, koji je i pre epidemije koristio mogućnost za rad od kuće.Sa druge strane, psihološkinja Elena bi sa svojim klijentima radila od kuće uz pomoć video veze još samo nekoliko nedelja."Tako je bezbednije, zbog zaraze", kaže i naglašava da bi se potom rado vratila terapijama uživo, u svojoj kancelariji."U mom poslu, onlajn način rada ograničava, važan je direktniji kontakt i to mi nedostaje", objašnjava Elena.I dok se Marjan nada da će i firme iz drugih sektora shvatiti da rad od kuće može da bude produktivan i efikasan, Elena za sada kao jedinu prednost "kancelarije u kući" vidi priliku da se uštedi na vremenu i novcu koje trošimo za prevoz.

Nije važno gde se radi, nego kako

"Pandemija je dovela do toga da svi treniramo rad od kuće", kaže za Nova.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.On očekuje da će se u bliskoj budućnosti neuporedivo više raditi od kuće nego pre pandemije.

"Ono što se dešavalo tokom vanrednog stanja jeste svojevrsni eksperiment sa organizacijom rada i mislim da su mnogi vlasnici firmi uvideli da je moguće u isto vreme raditi od kuće i biti efikasan", kaže Atanacković.Ipak, već na primeru njegovih kompanija vidi se da ne može svaki posao jednostavno da se preseli u kuće i stanove zaposlenih."Moje firme rade u dve različite industrije, uslugama za vlasnike automobila i u reciklaži. U oba slučaja potrebno je biti na licu mesta, u prvom zbog bliskog kontakta sa vozačima, a u drugom zbog tehnologije i mašina koje se koriste u poslovanju", objašnjava Atanacković.Sa druge strane, kaže da je i njemu i njegovim kolegama poslodavcima sve jasnije da određene poslove, poput knjigovodstva ili komercijale, radnici mogu da rade i od kuće, ili da kombinuju rad u sopstvenom i u prostoru poslodavca.U tom smislu, kao potencijalnu uštedu za poslodavce vidi eventualno manji trošak za iznajmljivanje poslovnog prostora, kao i troškove prevoza za zaposlene.

Većina bi povremeno radila od kuće

Prema preliminarnim podacima iz ankete o onlajn radu, koju je sproveo Centar za istraživanje javnih politika (CIJP),  čak 54,9 odsto anketiranih želi da makar jedan dan radi od kuće.Još 23,4 odsto želi da nastavi da radi od kuće i kada se situacija oko epidemije normalizuje, ali zato 21,7 odsto učesnika ovog mini-istraživanja ne želi da radi od kuće i jedva čeka da posao "izbaci" iz kuće.

Kako za Nova.rs kaže izvršna direktorka CIJP Tanja Jakobi, među 200 anketiranih starosti od 18 do 65 godina najviše je visokoobrazovanih, koji je opet najčešće i bave profesijama gde je moguće organizovati rad od kuće."Učesnicima ankete koju smo nazvali 'Da li nas je karantin naučio da radimo od kuće?' uglavnom se sviđa što štede oko sat i po dnevno koje provedu u prevozu do i sa posla, i primetili su da su produktivniji, pošto ne provode toliko vremena na 'dosadnim' sastancima", prenosi Tanja Jakobi odgovore ispitanika.Ono što im najviše nedostaje su, kaže, kontakt, priča pa i kafica sa kolegama.Naša sagovonica ipak skreće pažnju na to da ispitanici ukazuju i na cenu koja se plaća za mogućnost rada od kuće."Ne sviđa im se što posao ostaje stalno sa njima, a ne u kancelariji", navodi da je najčešći odgovor onih koji jedva čekaju da se vrate u kancelariju.Interesantno je, kaže, da dosta učesnika ankete skreće pažnju na to da vreme epidemije možda nije najbolji period za ocenjuvanje prednosti rada od kuće."Dosta njih je navelo da bi rado obavljali svoj posao iz sopstvenog doma dok su deca u školi ili obdaništu", objašnjava Tanja Jakobi.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram