Rad od kuće tokom bolovanja samo uz dogovor sa poslodavcem

Podeli:
Rad od kuće
Rad od kuće; Foto: Franek Strzeszewski / ImageSource / Profimedia

Ukoliko je osobi određeno bolovanje i izolacija, a ona se u toku nje oporavi, oseća se dobro, može i želi da radi od kuće kako bi primala punu platu, tako nešto je izvodljivo samo uz dogovor sa poslodavcem jer formalno zaključivanje bolovanja nije nemoguće, kaže profesor Mario Reljanović za Nova.rs.

Beograđanka, o kojoj je portal Nova.rs već pisao, nakon pregleda na Institutu za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, poslata je u kućnu izolaciju na 14 dana. Kod nje je, kako kaže, utvrđeno da ima neko virusno oboljenje ali je ostalo upitno da li je u pitanju koronavirus, jer na nju nije bila testirana.

„Nedelju dana kasnije sam se oporavila i želela sam da se vratim na posao, koji mogu da radim od kuće. Pozvala sam svog izabranog lekara i tražila da mi zaključi bolovanje, na šta mi je on rekao da to ne može da uradi pre nego što istekne 14 dana, koliko mi je određena izolacija“, objašnjava ona za Nova.rs.

U toku vanrednog stanja važe posebni zakoni i mere

Zakon o radu ne predviđa situaciju u kojoj je osoba u izolaciji ili karantinu, ne predviđa ni jednu situaciju koja se tiče vanrednog stanja, zato što je to izuzetno retko i zato što se vanredno stanje uređuje posebnim zakonima i merama, objašnjava profesor Mario Reljanović za Nova.rs.

„Osim Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, nemate druge zakone u kojima se razrađuje neka situacija iz vanrednog stanja. Ostali zakoni se primenjuju isto kao i do sada, samo što Vlada može da ih oblikuje prema trenutnim okolnostima – to su te uredbe kojima ona može da suspenduje primenu ili promeni način primene zakona“, objašnjava on.

 

Ovde nije u pitanju uobičajena situacija gde je neka osoba bolesna, ozdravi i ode kod lekara da zaključi bolovanje, tvrdi naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.

U pitanju su, kako kaže, mere izrečene po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, pa „uopšte nije bitno kako se vi osećate“.

„Protokol je 14 dana i to je to. Tu je vaš subjektivni osećaj zdravstvenog stanja irelevantan i doktor ne sme da vam zaključi bolovanje ranije. Ovde nije reč samo o vašem zdravstvenom stanju, već ugrožavate i druge“, naglašava Reljanović.

Napominje da je povratak na posao ipak moguć, ukoliko se radnik i poslodavac tako dogovore.

„Formalno, zakon ne prepoznaje situaciju u kojoj radite dok ste na bolovanju, ni jedan zakon na svetu to ne prepoznaje. Ali generalno, ako je poslodavac fleksibilan to može da se reši“, kaže Reljanović i opisuje moguć scenario:

„Poslodavac može da kaže ‘ti si zvanično na bolovanju, ja ću da ti dam punu zaradu, ali 65 odsto ti dajem kroz bolovanje, a preostalih 35 odsto ćemo videti, kroz neku drugu naknadu’. Najlakše je da se obračuna neki prekovremeni rad, ali može to i drugačije da se kompenzuje, na primer kroz više dana godišnjeg odmora, slobodne dane“, objašnjava profesor.

Po njegovim rečima, ovde nije u pitanju nije nikakav nedostatak zakona, već je to „životna situacija koja nije normirana“ i može uvek da se reši neformalnim putem, ako je poslodavac za, ali ako nije, onda radnik mora da poštujete meru koju izriče lekar.

Šta ako neko polomi nogu i hoće da radi od kuće? Da li je to isto?

Na pitanje da li osoba može da ima problem sa zaključivanjem bolovanja ukoliko, na primer polomi nogu i želi da radi od kuće, Reljanović kaže da, iako je u pitanju realna povreda, ova sitacija se lakše rešiva.

„Vi možete da odete kod doktora da vam stavi nogu u gips i odete na kućno lečenje a da vam uopšte i ne otvori bolovanje, dakle on vam neće otvoriti automatski, ili možete da zatvorite posle određenog vremena, već na prvoj kontroli“, kaže on i objašnjava opšte pravilo:

„Sami ste odgovorni za svoje zdravlje u slučaju neke bolesti. Možete mrtvi bolesni sa gripom da dođete kod doktora i kažete ja sam dobro, hoću da zaključim bolovanje zato što mi je poslodavac rekao ‘zaključi bolovanje ili dođi po otkaz’. Tu ni RFZO nema interes da vas drži na bolovanju, jer on posle mesec dana plaća.”

Ti slučajevi se, kako kaže, rešavaju mnogo lakše od slučaja izolacije, i navodi još jednu opciju u kojoj je prevremeno zaključivanje bolovanje nemoguće:

„Recimo u prva tri meseca posle porođaja možete da dođete i da radite ne znam kakve vežbe ispred doktora, on ne sme da vam zaključi porodiljsko odsustvo zato što po zakonu ne možete da radite tri meseca nakon porođaja.“

Rad u toku bolovanja zaobilažnje, ne i kršenje zakona

Na pitanje da li, ukoliko se poslodavac i radnik dogovore da on radi u toku bolovanja uz odgovarajuću nadoknadu, rade nešto protivzakonito, Reljanović tvrdi da tu ne postoji problem, jer nema ni oštećenog.

„Protivzakonito je bilo ono što je radio poslodavac koji je pod pretnjom otkazom ljude iz karantina doveo u fabriku da rade, pa je morala policija da interveniše. To je protivzakonito“, kaže on i objašnjava:

„Ovde imate meru izolacije i dok god se ta mera poštuje vi ne radite ništa nezakonito. Ja bih rekao da je to samo zaobilaženje zakona koje je potpuno benigno, zato što nema oštećene strane“.

On tvrdi i da to nije predviđeno kao prekršaj zato što nema ko da interveniše.

„Neće inspektor rada da dolazi. Prvo nema ko da ga pozove, drugo ne može da konstatuje da je nekome isplaćeno više zato što su mu isplaćeni prekovremeni sati koje on nije odradio. Ne postoji način da se tako nešto i dokaže. Vi kažete ja sam radila, poslodavac kaže, jeste, ona je radila i to je to. Ne postoji mehanizam nadzora nad tim, jer nikom nije naneta šteta.“