Poskupljuje struja od 1. oktobra

Dokument, koji objavljuje MMF, sadrži i Programsku izjavu koju su potpisali premijer Đuro Macut, guvernerka Narosne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali 20. juna.

"Planiramo da implementiramo povećanje regulisane (kućne) tarife za struju od najmanje sedam odsto od 1. oktobra 2025. godine", navodi se u Programskoj izjavi i najavljuje plan za "sledeće povećanje regulisane tarife za struju najkasnije do 1. oktobra 2026. godine".

Poskupljenje struje bi trebalo da bude "najmanje inflacija plus jedan procentni poen", dodaje se u navedenom dokumentu.

Razlog za poskupljenja je, kako navode vlasti, "poboljšanje finansijske pozicije Elektrodistribucije Srbije i potreba za investicijama u energetsku infrastrukturu".

Osim struje, poskupljivaće i putarine, jer se vlast obavezala da "donese odluku o povećanju putarina na autoputevima od jula 2025. godine" i da ih "povećava godišnje uoči letnje sezone za najmanje stopu inflacije".

Ta mera je već primenjena.

Planira se i uvođenje potpuno nove putarine - za kamione na regionalnim putevima, pa bi do septembra ove godine trebalo bi da bude razvijen predlog za "uvođenje putarine za kamione na regionalnim putevima kako bi se povećali prihodi u skladu sa potrebama održavanja puteva".

Vlasti su se obavezale da će poštovati "specijalno fiskalno pravilo" koje ograničava ukupan iznos plata u javnom sektoru na maksimalno 10 odsto od vrednosti cele srpske ekonomije.

To znači da koliko god da raste ekonomija, toliko mogu da rastu i javne plate - ali ne više od tog procenta.

"Očekujemo da masa javnih plata bude 10 odsto BDP u 2025. godini, u skladu sa specijalnim fiskalnim pravilom, navodi se u dokumentu.

Praktično, vlast ne može da poveća plate u javnom sektoru ad hoc, već mora da vodi računa da ukupan iznos svih javnih plata ne pređe ovu granicu i ta obaveza važi tokom celog perioda aranžmana sa MMF, do 2027. godine.

Što se penzija tiče i tu se vlast odrekla prava da ih povećava po svojoj volji, pa će se one uvećavati isključivo prema automatskoj formuli koja je definisana u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.

"Povećanja rashoda za penzije će striktno slediti godišnji mehanizam indeksacije definisan u penzijskom zakonu, i neće biti povećanja penzija 'preko reda' niti bonus isplata penzionerima", stoji u spisku obaveza koju je potpisala vlast u Beogradu.

Prema izjavi, vlast se odrekla mogućnosti da u toku godine daje dodatne novčane pomoći penzionerima izvan redovne penzije.

Oba ta ograničenja predstavljaju način kontrole javnih rashoda i sprečavanja populističkih mera koje bi ugrozile stabilnost državnih finansija.

Vlast se, takođe, obavezala da "fiskalni deficit neće biti veći od tri odsto BDP tokom 2025-27", a posle toga, "tokom 2028-29 ciljaće se deficit od ne više od 2,5 odsto BDP".

Jedan od najambicioznijih ciljeva odnosi se na Poresku upravu Srbije, pa je kvota za zapošljavanje za 2025. godinu povećana na 1.000 stalnih i 800 privremenih zaposlenih, navodi se u dokumentu.

Razlog za ovako veliko zapošljavanje je, objašnjava se u dokumentu, "značajan HR pritisak zbog talasa penzionisanja i potrebe da se uskladi znanje osoblja sa predstojeće implementacijom COTS IT sistema".

Do kraja 2025. godine trebalo bi da bude usvojen "plan restrukturiranja EPS", a takođe se planira i "ubrzanje implementacije plana restrukturiranja EPS", piše u dokumentu.

Od marta 2026. godine vlasti će "godišnje objavljivati podatke o vrednosti nabavki po posebnim zakonima", što treba da poveća transparentnost u javnim nabavkama koje su trenutno izuzete od standardnih procedura.

Do jula 2026. godine Ministarstvo finansija će po prvi put objaviti "izveštaj o poreskim olakšicama", što treba da otkrije koliko budžet košta postojeći sistem poreskih povlastica.

Narodna banka Srbije se obavezala da "održava restriktivnu monetarnu politiku" sve dok se inflacija trajno ne stabilizuje oko ciljane vrednosti od tri odsto.

Programska izjava, potpisana 20. juna, deo je aranžmana sa MMF koji se naziva "Instrument za koordinaciju politika" i koji traje 36 meseci.

Za razliku od prethodnih aranžmana, ovaj ne podrazumeva finansijsku podršku Fonda, već predstavlja vid "sertifikacije" ekonomske politike Srbije.

Sledeći pregled implementacije dogovorenih mera planiran je za oktobar ove godine.

***