Plata za rad u inostranstvu: Da li je bolje imati račun u Srbiji ili van zemlje?

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da propisi vrlo precizno definišu ko može da drži devize na računu u stranoj zemlji, a potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije Đerđ Pap navodi da postoje brojne legalne opcije za primanje zarade iz inostranstva.Pomenuti vozač iz Kruševca, o kojem je portal N1 već pisao, žalio se na rešenje Poreske uprave i očekuje pozitivan ishod – da će njegova poreska obaveza biti nula dinara. On je, naime, svoju neto platu primao na račun u Srbiji, želeći da novac učini lako dostupnim svojoj supruzi i detetu. Ovaj građanin mogao je, sudeći prema odgovoru koji je portal N1 dobio od NBS, da – otvori račun i u Poljskoj i tamo prima zaradu.

Ko može da drži novac u bankama u inostranstvu propisano je Odlukom Narodne banke Srbije."Odlukom je propisano koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu slobodno, bez odobrenja Narodne banke Srbije. To su, između ostalog, lica koja se iseljavaju iz Srbije, lica koja imaju državljanstvo Republike Srbije i prebivalište u Republici Srbiji, a imaju i državljanstvo druge države, zatim lica s prebivalištem u Srbiji koja imaju državljanstvo samo Republike Srbije i čiji boravak u inostranstvu nije duži od godinu dana – i to na osnovu radne vize, posebne kategorije viza, boravišne dozvole ili drugog dokumenta kojim se dokazuje, odnosno omogućava ovaj boravak, i slično", ističu u NBS.U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da se rezidentom Srbije smatra "fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana".

Prema ovim navodima, građani Srbije koji rade u inostranstvu, imaju pravo da platu primaju u banci u državi gde su zaposleni. Ako ta država sa Srbijom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, oni neće morati da plaćaju poreze i doprinose u Srbiji, ukoliko im poslodavac plaća ove namete u stranoj zemlji.Platu, naravno, mogu da primaju i u Srbiji, na račun u ovdašnjoj banci.

Ali…

Đerđ Pap, potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije, za portal N1 objašnjava da građani koji rade u inostranstvu treba da vode računa da li sa tom državom Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.U protivnom, kako kaže – rizikuju da dva puta plate porez – i u toj zemlji, i u Srbiji."Takav je slučaj sa, na primer, brodarima koji rade za poslodavca iz SAD sa kojom Srbija nema ovakvu vrstu ugovora", kaže on.Oni koji rade u inostranstvu zaradu mogu da primaju u tamošnjim banakama. Deo građana se, ipak, opredeljuje da platu prima preko računa u Srbiji – neki upravo iz razloga da novac bude dostupan i njihovoj porodici.

Tu, prema rečima sagovornika portala N1, postoji nekoliko mogućnosti, mimo toga da za stranu kompaniju radite kao ovdašnje preduzeće u formi d.o.o. ili kao registrovani preduzetnik."Građani koji rade u inostranstvu mogu tamo da imaju otvoren račun u banci, kako već predviđaju propisi NBS. Međutim, od nedavno – u neke protekle dve godine – postoji mogućnost da u inostranstvu radite po osnovu ugovora o radu sa stranom kompanijom koja nema sedište u Srbiji. Novac u vidu bruto plate tada vam se uplaćuje na račun u banci u Srbiji, a vi Poreskoj upravi prijavljujete svakog meseca taj prihod na koji plaćate određene vrste poreza i doprinosa. Pri tome imate sva prava iz socijalnog osiguranja – i penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tako možete da dobijete i zdravstvenu knjižicu za sebe i nezaposlenu suprugu, decu u Srbiji”, kaže Pap.Na ovaj način, objašnjava naš sagovornik, mogu da rade i građani koji su vozači za strane poslodavce, i oni koji rade na naftnim platformama i drugim radnim mestima."Praktično ste u radnom odnosu kod stranog poslodavca po ugovoru o radu i ovde imate sva prava iz socijalnog osiguranja", ističe naš sagovornik.Ovo bi se, kaže, najlakše moglo objasniti kao neka vrsta "hibridnog preduzetnika" – ovi građani nisu registrovani u APR kao preduzetnici, ne plaćaju porez kao oni, ali imaju prava iz rada i socijalnog osiguranja, pri čemu sami podnose poresku prijavu. Međutim, u ovom slučaju, kaže Pap – nisu baš najpovoljniji uslovi oporezivanja.Oni, pak, koji se opredele da im na račun u Srbiji leže neto plata od poslodavca iz inostranstva, mogu da očekuju da će od Poreske uprave dobiti rešenje da plate porez, nakon čega će ili platiti ili se žaliti i dokazati da su porezi i doprinosi već plaćeni.

Upravo to se dešava proteklih dana, pošto Poreska uprava šalje rešenja svim građanima koji su tokom 2017. godine imali prilive iz inostranstva, bez obzira na osnov uplate. Za očekivati je da rešenja nastave da stižu i za sledeće godine.Porez im je određen po pravilima koja važe za frilensere.Za frilensere je, kaže naš sagovornik, priča jednostavna – treba da plate ovaj porez."Ukoliko neko nije poslovao kao frilenser i ima već plaćene poreze i doprinose, a na račun u Srbiji mu je legla neto plata treba da se žali, kako bi se to privremeno rešenje – poništilo. I to pod uslovom da je prihodovao u zemlji koja sa Srbijom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja", pojašnjava sagovornik.

Za šta treba odobrenje NBS

Slučajevi u kojima rezidenti, na osnovu prethodnog odobrenja Narodne banke Srbije, mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu propisani su tačkom 3. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, i to za finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, za plaćanje tekućih troškova obavljanja delatnosti predstavništava ili ogranka pravnih lica u inostranstvu i dr“, ističu u NBS.BONUS VIDEO: Prekomerno zaduživanje kroz dozvoljeni minus: U Srbiji 1,3 miliona građana koristi ovu bankarsku uslugu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=prekomernozaduivanjekrozdozvoljeniminususrbiji13milionagraanakoristiovubankarskuuslugu-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4125195"]