U vreme kada se dužnici bilo sa dinarskim varijabilnim bilo indeksiranim u stranim valutama kreditima presabiraju svaka tri meseca, prateći kretanje kamata, banke su izašle i sa novim ponudama. Sve bi bilo ustaljeno da uslovi odobravanja nisu znatno oštriji, a krediti znatno skuplji. Razlog je povećanje fiksnog dela marže.
Fiksna rata a raste. Kada su stručnjaci najavljivali novo vreme u kojem više nema jeftinog novca, možda je bilo i neverica, ali se ta prognoza obistinila. Dok se dužnici zaduženi pozajmicama sa varijabilnom stopom gledaju tromesečni ili šestomesečni belibor ili euribor, banke su izašle sa ponudama za nove kredite, ali su nove ponude sada znatno skuplje.
Na primeru ponude jedne banke za odobrenje kredita od 609.000 dinara sa rokom otplate od 70 meseci plaćali bi ratu 12.400 dinara, a na ime kamate u tom periodu kamata bi iznosila 268.000 dinara.
U kalkulaciji je naveden fiksni deo kamate od 7,7 odsto plus varijabilni tromesečni belibor, odnosno efektivna kamata od preko 14 odsto godišnje, piše RTS.
Pre pet godina mogli ste sa tom nominalnom ratom da se zadužite čak za trećinu novca više, 950.000 dinara, a na ime kamate izdvojite duplo manje. Logično, jer su krediti odobravani sa efektivnom kamatom koliko sada košta samo fiksni deo.
„Kad kažemo da su sve skuplji to se prevashodno odnosi na kratkoročnije vidove a ne na kredite koji imaju rok dospeća 20, 30 ili 35 godina. Jer su jednostavno makroekonomske performanse takve da je novac skuplji i to zvuči paradokslalno što govori makroekonomska analiza da je novac skuplji nego za kredite za kraći rok“, rekao je Nikola Stakić, profesor univerziteta Singidunum.
Prema njegovim rečima, to je inverzna kriva prinosa, s tim u vezi banke kalkulišu različite vrste premija u taj fiksni spred i u tu fiksnu maržu.
„Na kraju dolazimo do situacije da ne samo da je varijabilni deo skuplji nego i da je marža skuplja i to se prvenstveno odnosi na te kratkoročnije oblike kredita“, napomenuo je Stakić.
PROČITAJTE JOŠ
Za sada još važi uredba Narodne banke propisane jesenas da banke ne mogu da povećavaju naknade i tarife u odnosu na inicijativne, što ne važi za fiksne marže.
One sadrže i poskuplenja materijalnih troškova kao što su zakup nekretnina struje, povećanja zarada i investicija u opremu. Zato bankari prilikom podizanja kredita sugerišu da prihvatite otplate sa fiksnom kamatom.
„Fiksna kamata u trenutku kada se uzima je veća nego varijabilna jer u sebi sadrži komponentu rizika koja postoji u budućnosti i kada imate jedno turbulentno stanje neizvesnost monetarne politike padne u budućnosti za očekivati je da ta premija rizik koja se ugrađuje u cenu bude viša. Da ste uzeli fiksnu kamatnu pre nekoliko godina vi biste više plaćali pet šest procenata i u poređenju sa onim na varijabilnu više biste plaćali“, rekao je Vladimir Vasić generalni sekretar UBS.
Stepen rasta kredita polako se usporava, iako su gotovinski krediti u prošloj godini porasli sa 623 na 661 milijardu dinara.
Kada je reč o stambenim pozajmicama, one su sa 557 milijardi porasle na 628 milijardi dinara.
BONUS VIDEO Ko ne mora, neka se kloni novih kredita
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar