Za kupovinu karticom dnevno izdvajamo 1,7 milijardi dinara

Ovo pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije. Kako se ocenjuje u najnovijem biltenu NALED-a, podaci pokazuju da je uvođenje najsavremenije infrastrukture u kombinaciji sa nižim troškovima plaćanja imalo pozitivan efekat na rast bezgotovinskih transakcija tokom 2020. godine.Budući da ovakav vid plaćanja čini transakcije vidljivim za poreske organe, za razliku od plaćanja gotovinom gde u slučaju neizdavanja računa kupovina ostaje potpuno neprimetna, NALED smatra da bi njegova dodatna popularizacija kroz povećanje broja prodajnih mesta koja prihvataju bezgotovinska sredstva mogla da doprinese smanjenju obima sive ekonomije."Osim što se fiskalna lutrija 'Uzmi račun i pobedi' pokazala kao odličan mehanizam za jačanje svesti o suzbijanju sive ekonomije, dala nam je i korisne smernice za dalju promociju bezgotovinske kulture u Srbiji", kaže Jelena Ristić, potpredsednica Saveza za fer konkurenciju NALED-a i direktorka u Masterkadru za tržište Srbije, Crne Gore i BiH.Podaci iz poslednjeg ciklusa igre, dodaje ona, pokazuju da je 8,0 odsto koverata sadržalo slipove za kartična plaćanja, što ukazuje na to da su građani skloni da plaćaju bezgotovinski kada imaju uslova za to."Između ostalog, to je potvrdilo i NALED-ovo takmičenje 'Šampioni bezgotovinskog plaćanja', u okviru kojeg je instalirano 400 POS terminala u lokalnim upravama širom zemlje. Zarad intenzivnije borbe protiv sive ekonomije, izgradnja POS infrastrukture mora biti prioritet, naročito u malim sredinama i manjim radnjama gde je ovaj nedostatak izraženiji", navela je Ristić.Potrebu za bezgotovinskim plaćanjem dodatno su nametnule i restrikcije kretanja izazvane pandemijom kovid-19: građani su čak 14 miliona puta "vadili" karticu na prodajnim mestima za plaćanje putem interneta, pri čemu je broj onlajn kupovina skočio za 104 procenta u 2020. u odnosu na godinu pre.Uz 314 miliona kartičnih transakcija u vrednosti većoj od 575 milijardi dinara, prošle godine je obavljeno još 277 miliona plaćanja putem ostalih bezgotovinskih instrumenata (internet i mobilno bankarstvo, transfer odobrenja, itd.) u iznosu od 41 milijardu dinara.Rastu plaćanja u ovom segmentu doprinelo je uvođenje sistema instant plaćanja NBS krajem 2018, kao jednog od najsavremenijih modela trenutno u svetu. U prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period 2019, broj transakcija instant plaćanja koje su obavljali i građani i privreda porastao je sedam puta, a vrednost tih transakcija je skočila za 343 procenta.Iako ovi rezultati deluju ohrabrujuće, ne treba zaboraviti da na prodajnim mestima širom Srbije ima oko 99.300 POS terminala, što je više nego dvostruko ispod evropskog prosek. Pored toga, na mnogim mestima upotreba ostalih instrumenta bezgotovinskog plaćanja još uvek nije dostupna i obezbeđivanje infrastrukture treba da bude jedan od prioriteta, zaključuje NALED.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram