"Ovakav način utvrđivanja cena benzina i dizela izuzetno bezobrazan"

Atanacković ukazuje na apsurd da je pre nedelju dana velikoprodajna cena NIS bila četiri dinara niža nego sada, „kako se poveća cena oni odmah koriguju i razlika između cene po kojoj benzinska pumpa može da nabavi dizel i za koliko može da ga proda je uvek sedam dinara, koliko je država propisala, što je prouzrokovalo da veliki broj malih pumpi više ni ne prodaju goriva, jer neko treba da uloži 213 dinara da bi kupio dizel, a prodaju ga za 220 dinara“. Dodaje da od 3,3 odsto koji ostaju pumpi kao zarada, ona mora da plaća 1,6 odsto bankama zbog onih koji plaćaju karticama, te joj ostaje mizerna zarada, piše N1. Radosavljević navodi da kada se radi o ovom pitanju postoje dva različita perioda – do februara i posle februara.„Do februara cenu je određivalo tržište, a od februara država prema određenoj formuli utvrđuje cenu derivata, nema nikakve veze sa tržištom“, kaže Radosavljević u Novom danu na TV N1 i dodaje da je u februaru bila ideja da se potrošači zaštite, a sada su kažnjeni.Na pitanje koja je to formula, Atanacković kaže „nepoznata“, dok Radosavljević pojašnjava da je ona propisana pravilnikom koji kaže da se utvrđuje maloprodajna cena i na nju se doda maloprodajna marža.„Ta maloprodajna cena se utvrđuje prema ceni na Mediteranu (u Đenovi) za benzin i dizel, na nju se ukalkuliše vrednost dolara i postoji korektivni faktor za koji niko ne zna šta je, i na to se doda veleprodajna i maloprodajna marža“, navodi Radosavljević.Atanacković dodaje da na cenu utiče i različita ponuda i tražnja derivata, odnosno da je dizel više tražen.„Dok su mnoge zemlje išle ka tome da smanje akcize na dizel, a da za benzin bude veća, kod nas je ona manje-više ista. Benzina ima mnogo više – u toni benzina ima 1.320 litara, a u dizelu samo 1.080 litara. Razlika u ceni benzina i dizela (40 dinara) je kod nas malo prevelika, ali je ona verovatno posledica toga što je benzin manje tražen“, ukazuje on.Kaže i da mi imamo „plitko tržište, nemamo baš tako velikoprodajne snabdevače“.„Imamo pumpe koje prodaju gorivo iz NIS-a, pitanje da li se nekom isplati da iz, na primer, rafinerije kod Beča dovozi naftu na OMV pumpe. Kada bi neko mogao da konkuriše NIS-u sa niskim cenama, pitanje da li bi hteo da uđe u utakmicu sa NIS-om i sam sebi smanji cenu. Kod nas je situacija sa tržištem praktično – bez tržišta“, navodi Atanacković.Radosavljević dodaje da je apsurd i u tome što iste te kompanije prodaju derivate u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj jeftinije.„To je potpuno besmisleno. U stvari nije besmisleno, smisao je što veća zarada“, kaže Radosavljević.Opširnije čitajte na portalu N1.