Odluka države da uvede e-fiskalizaciju stiže u pogrešnom trenutku, u vreme krize, što će dodatno opteretiti male privrednike i neke od njih naterati da “stave ključ u bravu” ili počnu da posluju na crnom tržistu, smatraju sagovornici Nova.rs.
Od januara iduće godine počinje primena novog Zakona o fiskalizaciji, koji podrazumeva korišćenje elektronskih fiskalnih uređaja putem kojih će firme biti u stalnoj, onlajn vezi sa poreznicima. Svi preduzetnici i preduzeća u Srbiji imaće na raspolaganju prelazni period od 1. novembra ove do 30. aprila 2022. godine za potpuni prelazak na e-fiskalizaciju.
To u praski znači da će oni koji imaju moderne fiskalne kase morati samo da pređu na novi sistem rada, dok će većina onih koji ih nemaju morati da ih uvede. To sa sobom nosi troškove koji nisu za sve isti, a svode se na kupovinu novih uređaja i uvođenje kvalitetnog interneta, kao i veće mesečnih račune za internet.
Privrednici će, kako je najavilo Ministarstvo finansija, moći da računaju na subvencije u iznosu od 100 evra po prodajnom objektu i još 100 evra po svakom fiskalnom uređaju, za šta će prijava trajati od 15. oktobra ove godine, do kraja kraja januara 2022. godine. Prema rečima sagovornika Nova.rs za neke poreske obveznike ova pomoć neće biti dovoljna da budu na nuli.
Zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon kaže za Nova.rs da nema ništa protiv modernizacije i uvođenje reda u poslovanje, ali da je država krenula pogrešnim redom.
“Vreme za novu modernizaciju fiskalizacije će biti onda kad se napravi red. A red se pravi tako što se prvo suzbije crno tržište poreskih obveznika koje je nama, koji poslujemo legalno, nelojana konkurencija i pravi nam veliku štetu, na tome se ne radi. Osim toga, treba urediti poreski sistem”, kaže Amon.
Uvođenje elektronske fiskalizacije, kako kaže, neće ni na koji način doprineti suzbijanju crnog tržišta, jer registrovani poreski obveznici već imaju uređaje koji su na vezi sa Poreskom upravom. S druge strane, to će u vreme krize biti dodatni trošak i za državu i za male privrednike.
“Zamislite kako će to delovati na ugrežene delatnosti koje trpe već dve godine? Mi već dobijamo ponude od MTS-a gde je procenjen mesečni trošak za internet od 1.900 dinara, što je mnogo više od 480 dinara, koliko su mesečno plaćali sim kartice. Dovoljan je samo taj namet, a imamo i procenu da će novi uređeji koštati čak trostruko više od 200 evra koliko država privrednicima daje za to”, kaže Amon.
Smatra da će e-fiskalizacija “uz represivnu politiku prema domaćoj privredi i uz ostale namete samo oterati više ljudi na crno tržite.
“Mi svakodnevno imamo ljude koji nam se javljaju i kažu – dosta mi je, ja zatvaram”, kaže Amon.
Dodaje da je osim toga u pitanju i nepotrebno rasipanje državnog novca.
“U pitanju je budžetski novac, ne lični novac nekog ministra kojim može slobodno da se rasipa u vreme krize izazvane pandemijom koronavirusa”, poručuje Amon.
Atanacković: Uređaje bi trebalo da nabalja Uprava prihoda, ne korisnici
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za “Novu” da će e-fiskalizacija najiše opteretiti one koji uređaje nemaju, a da pojeftinjejne donosi to što će kao fiskalni uređaj moći da se koristi i mobilni telefon.
“Međutim, deo koji treba da štampa fiskalni uređaj mraće da se kupi. Uz to postoje poslodavci koji u lokalu nemaju internternet i koji će morati da ga uvedu i na mesečnom nivou imaju troškove koje do sad nisu. Mi imamo bojazan da će to za pojedine preduzetnike biti trošak veći od od 200 evra”, kaže Atanacković i dodaje:
“Stav Unije je da ćemo se jako obradovati ukoliko većina korisnika ne bude imala dodatne troškove, a sa druge strane da je to trebalo još malo odložiti, da za to nije pravo vreme i zbog pandemije i zbog toga što pojedini krajevi u Srbiji još uvek nemaju stabilan iternet”.
Atanacković smatra i da bi elektronska fiskalizacija trebalo da se uvodi na taj način što će onaj kome to treba i da plati, što je u ovom slučaju Uprava prihoda.
“Neko treba da dođe, da pokupi naše stare uređaje, koje su nam već naplatili, i umesto toga nam obezbedi nove.”
Upozorava i da će i nakon sprovedene e-fiskalizacije odgovornost za to da li sve funcioniše biti prebačena na korisnike, dok je do sada odgovornost bila na serviseru koji vodi računa o konkretnom fiskalnom uređaju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare