Možemo da platimo i do 50 miliona evra odštete zbog Generalštaba: Hoće li nam Trampov zet ispostaviti račun

U danu kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, Kušner je objavio saopštenje u kojem je naveo da se povlači iz projekta Generalštab iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu jer „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele". Iako je saopštenje dato u “pomirljivom tonu”, po mišljenju naših sagovornika, Srbija bi, sudeći po stavkama iz ugovora između naše države i Kušnerove kompanije, mogla da očekuje zahtev za odštetu, koja ne bi smela da bude veća od 50 miliona evra.

Optužnice u slučaju Generalštab podnete su i protiv Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Aleksandra Ivanovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Slavice Jelače, sekretarka Ministarstva kulture.

Inače, odštetu bi Kušnerova kompanija mogla da traži zbog kršenja garancija iz ugovora.

Naime, država Srbija ugovorom je garantovala strateškom partneru iz SAD, odnosno Trampovom zetu, da se “ne vodi sudski postupak, da ne postoji tužba, zahtev, saslušanje, istraga, revizija, žalba, parnica, arbitraža ili građanski krivični, upravni ili arbitražni postupak, ili tužba ili istraga koja preti da bude pokrenuta u vezi sa zemljištem (na kome se nalazi Generalštab) ili objekata”. Takođe, piše i da nema okolnosti, činjenica ili bilo kakve naznake da postoji opasnost od pokretanja bilo kog postupka protiv firme koju će zajedno osnovati.

U ugovoru se navodi da “ne postoji neispunjena obaveza po osnovu sudske presude ili naloga ili kašnjenje u plaćanju bilo koje obaveze dospele na plaćanje u vezi zemljišta i objekata, ili bilo koja okolnost koja bi mogla, u svakom pojedinom slučaju, dovesti do bilo čega gore navedenog”.

Država je garantovala da “ni ona, ni povezana (pravna) lica ili njeni predstavnici nikada nisu preduzeli bilo kakvu radnju u kršenju bilo kog lokalnog zakona u borbi protiv korupcije”.

Međutim, u projektu Generalštab angažovan je, između ostalih i ministar finansija Siniša Mali, protiv kojeg je ranije vođen postupak zbog pranja novca, koji se okončao uplatom novca u humanitarne svrhe. Naime, kako je ranije pisao KRIK, Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ukazivale su na više problematičnih novčanih transakcija Siniše Malog. Međutim, ministar Mali platio je krajem septembra 2018. čak 200.000 dinara u humanitarne svrhe zbog čega je obustavljen postupak koji je protiv njega vođen jer nije prijavio svu imovinu.

“Ove dve stavke apsolutno mogu biti razlozi za potraživanje odštete od Republike Srbije od strane firme Džareda Kušnera. Investitor se pouzdao u pravnu sigurnost države sa kojom ugovara projekat, a onda ga ‘iza ćoška’ sačekao jedan karambol za koji nije ni naslutio da će se dogoditi, pa je pitanje u preugovorenoj fazi koje bajke su pričali državni funkcioneri koji su bili deo državnog pregovaračkog tima. Kušner može da traži obeštećenje, ali ne znamo da li će se pozivati na klauzule iz ugovora”, kaže za Nova.rs advokat Ivan Ninić.

Osim stavki u ugovoru, Ninić navodi da razlog za potraživanje odštete mogu biti i stvarni troškovi Kušnerove kompanije.

“Ukoliko bi tražili odštetu morali bi u međunarodnom arbitražnom postupku da dokazuju troškove firme u ovom slučaju, a poznato je da Srbija već decenijama gubi arbitražne postupke. Prema ugovoru, na arbitraži bi mogli da traže najviše 50 miliona evra. Kušner bi mogao da ima izgubljenu dobit, ali javnost nema saznanja o njegovim stvarnim troškovima”.

Ekonomske posledice

“Kušneru, očigledno, leks specijalis nije bio dovoljan da nastavi sa ovim projektom koji je naišao na ozbiljne političke poteškoće i koji bi mu mogao narušiti ugled. Projekat kojem je fundament koruptivan može da izazove brojne ekonomske posledice. Verujem da je ovu odluku doneo mnogo ranije, ali je odlučio da je saopšti u korelaciji sa optužnim predlogom protiv Nikole Selakovića. Ne bih se iznenadio da uskoro Kušnerovi advokati ispostave našoj državi cifru za obeštećenje”, smatra Ninić.

Inače, u ugovoru naša država jemči da je procedura zakupa zemljišta, koje im se praktično daje na poklon, sprovedena u potpunosti sa zakonom i da nijedna odredba ne sme biti u suprotnosti sa bilo kojom prinudnom odredbom imperativnog karaktera koju stranke ne mogu menjati.

“U ugovoru stoji da će naša država nadoknaditi zakupcu svu štetu koja nastane kao direktna ili indirektna posledica povrede ugovora. Država Srbija dala je jemstvo da će očistiti zemljište, parcelu predati u posed, a da će sve to biti u skladu sa našim zakonima. Takođe, jamčili su da nema tereta na zemljištu Generalštaba i da će se naše zakonodavstvo uskladiti tako da se omogući prodaja parcele. Doneli su leks specijalis, a nisu još skinuli oznaku zaštite, pa su se pojavili i optužni predlozi i pokrenut krivični postupak, što je bio znak drugoj strani da obaveze iz ugovora neće moći da se ispune. To su razlozi zašto je Kušner odustao od projekta i zašto bi mogao da traži odštetu. Međutim, da bi jednostrani raskid ugovora bio zakonski, mora biti dostavljen pismenim putem drugoj strani, odnosno državi Srbiji, koju zastupa Direkcija za imovinu”, objašnjava za Nova.rs profesorka na Pravnom fakultetu Vesna Rakić Vodinelić.

Po Zakonu o obligacijama, navodi ona, ako jedna od strana odustaje jednostranom izjavom volje od ugovora to čini zbog neizvršenja obaveza druge strane.

“U tom slučaju, druga strana je po našem Zakonu o obligacijama dužna da ako je nastupila neka šteta, istu nadoknadi. Ako je Kušner bilo šta ulagao, zaključivao neke druge ugovore, imao dodatne troškove, visina odštete zavisiće od svih tih faktora”, kaže prof. Rakić Vodinelić.

Milionski iznosi

Podsećamo da je prema dostupnim informacijama, potpisan jedan ugovor o zajedničkom ulaganju strateškog partnera iz SAD i naše države. Prema ugovoru, kada se poništava zbog neispunjavanja navedenih uslova, Srbiji je ostavljeno samo pet dana od dobijanja pisanog obaveštenja, da plati strateškom partneru troškove raskida.

Kako je definisano, troškove raskida čini zbir tzv. transakcionih troškova i milion evra.

Prema ugovoru, iznos potraživanja koje bi strateški partner mogao da ima za kršenje ovih osnovnih garancija, nema nikakvih ograničenja. Kada je reč o svim drugim potraživanjima, ona su limitirana na najviše 50 miliona evra.

Takođe, postoje i transakcioni troškovi, koji su prema ugovoru svi oni koje je strateški partner imao vezano za ovaj posao odnosno sticanje udela u zajedničkoj kompaniji. Uključujući i troškove pri pregovaranju.

Podsetimo, prema ugovoru u koji je nedeljnik Radar imao uvid, Srbija se po ugovoru obavezala da sama sruši sve objekte Generalštaba i ceo kompleks ustupi besplatno na 99 godina, uz mogućnost da se kasnije zakup pretvori u vlasništvo. U ugovoru takođe stoji da ako država do maja 2026. neku od obaveza ne ispuni, američki partner može da raskine ugovor i naplati milionsku odštetu.

***