Marko Marijoković iz Beograda boravio je prošle nedelje u Ujedinjenim arapskim emiratima. Baš kada se vratio u Srbiju, neko mu je sa računa skinuo 219.000 dinara (oko 1.900 evra) i taj novac potrošio na kupovinu skupe garderobe i rezervaciju luksuzne večere, vožnje helikopterom i krstarenja Persijskim zalivom. Srećom, Marko je reagovao na vreme i time sprečio da se ove rezervacije do kraja realizuju. Kada je shvatio da je žrtva krađe podataka sa debitne kartice, odmah je pozvao banku da blokira kartice, ali i sve sajtove za rezervacije koje je video u izvodima računa, a na koje je utrošen novac.

Beograđaninu Marku je pre nekoliko dana sa debitne kartice skinuto 219.000 dinara. Prvo je nestalo oko 60.000 dinara, pa kroz nekoliko minuta i ostatak novca.

Kada mu je stiglo obaveštenje od banke da je novac skinut, pomislio je da je u pitanju neka zakasnela transakcija od ranije s obzirom da je bio u Dubaiju. Ali, nije.

„Prvo mi je skinuto oko 500 evra i pomislih: To je neka transakcija od ranije. Međutim, pošto sam se tada zadesio na svadbi kod rođaka, pogledao sam račun još jednom kada sam stigao kući jer mi je ta aplikacija na drugom telefonu i video sam da je nestalo još 100.000 dinara. Odmah sam znao šta se desilo“, priča naš sagovornik.

Brzo je, kako objašnjava, pozvao svoju banku i zatražio da mu odmah blokiraju kartice.

„Operater banke mi je objasnio da su kartice u njihovoj banci (konkretno Raiffeisen) osigurane do 1000 evra. Međutim, već je bilo skinuto 219.000 dinara“, nastavlja Marko.

POČITAJTE JOŠ:

Kasnije, u toku noću, na osnovu izvoda banke video je da je novac potrošen na organizaciju turističkih tura po Dubaiju i na sajtovima za kupovinu garderobe.

„Odmah sam alarmirao sajt za organizaciju izleta i uradio sam sve što je bilo do mene. Od njih sam uspeo da dobijem WhatsApp prepisku od dogovora sa osobom koja je ukrala novac i bukirala ture. Osoba je u nečije ime bukirala vožnju helikopterom, kruziranje Persijskim zalivom, luksuznu večeru i tako dalje. Srećom, samo je bukirano, dakle nije isplaćeno u celosti, nego samo onoliko koliko je bilo potrebno ranije uplatiti. Agencija mi se izvinila i vratila deo novca za ture koje se još uvek nisu realizovale. Vraćeno mi je oko 500 evra za sada“.

Marko Marijoković Foto: Privatna arhiva

Kako dalje objašnjava, na sajtu poznatog trgovinskog lanca potrošen je ostatak novca, a Marko je i od njih dobio odgovor da će novac biti vraćen. Na njemu je samo da čeka.

Pošto se ceo incident dogodio tokom vikenda, odmah je u ponedeljak otišao do banke i prijavio reklamaciju.

Priznaje da i dalje ne zna kako je ovo moglo da se desi, ali da je naučio lekciju, nažalost, na teži način.

Marko je, inače, influenser, pa su mu na brojne slične neprijatnosti ukazali njegovi pratioci na društvenim mrežama.

„Moji onlajn pratioci iz Dubaija su mi pisali da su ovakve stvari u Emiratima, nažalost, postale svakodnevica. Istakli su da nikada fizički ne koristimo kartice u Emiratima, već samo ‘Apple’ ili ‘Google pay’ jer u nekim aparatima postoje softeri koji kopiraju podatke kartice, i na taj način mogu biti zloupotrebljene. Verujem da će mi novac biti vraćen, samo je potrebno da čekam“, uverava Marko.

Foto:Shutterstock

Marko naglašava da je u trenutku kada je novac počeo da odlazi sa računa, u rukama držao i telefon i kartice, te da mu nije nije bilo jasno kako je do ovoga došlo. Dodaje da koristi kartice više od deset godina i da mu se ranije nikada slično nije desilo.

„Sve naše banke imaju takav sistem da morate da autorizujete bilo koju uplatu. Moji pratioci su mi objasnili da se ranije dešavalo da recepcionerima ostaju svi podaci od gostiju hotela, ukoliko su platili karticom. I šta onda – mi zavisimo od dobre volje ljudi koji rade kao recepcioneri“, pita se Marko.

Krađe identiteta i podataka sa kreditnih kartica sve učestalije

Advokat Vladimir Protić objašnjava da su danas sve učestalije krađe identiteta i podataka sa kreditnih i drugih platnih sredstava putem internet prevara. Dodaje da u slučaju takve krađe, banka ima punu odgovornost u jednom slučaju.

„Imalac platne kartice odnosno imalac računa u banci odgovara za nestanak novčanih sredstava do 3.000 dinara. A ukoliko se radi o iznosu preko toga, banka, ukoliko sam vlasnik računa nije doprineo da dođe do nastanka štete, dužna je da mu nadoknadi“, ističe on.

Dodaje da su zloupotrebe sve češće, te da je evidentiran veliki broj pritužbi kod Udruženja potrošača.

„Mi neretko, prilikom onlajn kupovine, pritisnemo opciju saglasnost kao znak da pristajemo na sve i tu je najveći propust. Treba pogledati one opšte uslove koje nam se nude, kako bismo znali na koji način posluje to preduzeće i kakva je usluga koju želimo“, objašnjava on.

BONUS VIDEO: Šta sve od danas skuplje plaćamo bankama?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare