U oktobru će biti kasno: Profesor objasnio zašto treba da kupite drva što pre

"Nadam se da će tema energenata za ogrev doći na dnevni red Vlade Srbije i da će ona iskoristiti svoj autoritet da u razgovoru sa ključnim igračima na tržištu uspostavi stabilan nivo cena, a ukoliko se to ne dogodi, cene će biti još veće", upozorio je Glavonjić u izjavi Tanjugu.On kaže da se takva situacija sa ogrevom nije desila u proteklih 30 godina i da je posledica ogromne potražnje za ogrevnim drvetom i drvnim peletom, te da je tržište odreagovalo u segmentu cena."U ovom trenutku naša kalkulacija pokazuje da je cena ipak malo previsoka u odnosu na troškove proizvodnje. Od sredine maja do sredine juna cene peleta porasle su između šest i osam hiljada dinara, a da pri tome nije bilo nekog značajnijeg rasta inputa iz kojeg se one proizvode. To je preterano", kazao je Glavonjić.Naveo je da je u Skoplju cena peleta krajem juna bila 305 evra, u Banjaluci 294, u Beogradu 363, u Zagrebu 417 i u Ljubljani 362 evra, a istovremeno u Italiji je cena bila 372, u Češkoj 330, a u Austrija 367 evra."To znači da su cene u Beogradu veće nego u Sloveniji i da je ona skoro ista kao u Austriji, što je nezabeleženo. To govori koliko je izražena potražnja pa i kriza", ističe Glavonjić.Napominje i da je veliki disbalans između ponude i potražnje koja je strahovita velika.

"Ponuda je relativno zadovoljavajuća, ali niža od potražnje. To je jedna nenormalna situacija sa tržišnog i ekonomskog aspekta da rastu i cene i potražnja. Logično je da kada cene rastu pada potražnja", naglašava profesor.On navodi da se ove godine u pripremi za grejnu sezonu veliki broj domaćinstava koji se grejao na gas ili neko drugo gorivo odlučio da u rezervi ima jednu sigurnu varijantu, plašeći se pre svega visokih cena, a ta rezervna varijanta u Srbiji je ogrevno drvo i pelet.Glavonjić kaže da u našoj državi svake godine oko 110.000 domaćinstava koristi drvo i pelet i da tu nema nikakvih problema u smislu snabdevanja i cena koje su bile stabilne."Međutim, ove godine će taj broj domaćinstava biti značajno veći i to je jedan od razloga za povećanu potražnju. Ljudi na tržištu sada više ne pitaju za cenu već imate li robu i mogu li da je dobijem", navodi Glavonjić.On kaže da su prva tri meseca ove godine preduzeća imala problema sa snabdevanjem drvne sirovine od koje se pravi pelet, ali se sada situacija popravila, ali dodaje da je to što je tada propušteno teško nadoknaditi.Nešto se nadoknađuje uvozom koji raste iz meseca u mesec i Srbija je u prva četiri meseca uvezla 37,5 hiljada tona, navodi profesor i dodaje da je to 45 odsto ukupnog uvoza za prošlu godinu.

"Ostali dobavljači drvne sirovine imaju skoro duplo višu cenu u odnosu na Srbijašume, koja trpi veliki pritisak od industrije peleta, ploča, domaćinstava i ostalih. Oni se trude da proizvedu, ali je potražnja nekoliko puta veća od onoga što oni uspeju da proizvodu", konstatuje Glavonjić.Ocenjuje da je zabrana izvoza drvnog ogreva i peleta dobra mera, ali naglašava da Srbija i pre toga nije bila veliki izvoznik.Ističe, međutim, da bi sledeći korak trebalo da bude razgovor nadležnih sa ključnim igračima da bi se smanjile cene, jer su one ekstremno visoke.Što se tiče uglja, Glavonjić kaže da ga nema na skladištima poslednjih meseci i da je to veliki problem, ali da je to bio problem i prošle godine."Ima najava da će se ugalj uvoziti. Naš presek pokazuje da na stovarištima ima više uglja iz uvoza nego iz Srbije. To znači da najveće količine iz domaće proizvodnje idu u termoelektrane", konstatuje Glavonjić.BONUS VIDEO - Dolazi zima: Ko to diže cenu peleta? 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dolazizimakotodiecenupeleta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3678690"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram