0
Kako je moguće da deonicu kroz Grdeličku klisuru opet popravljaju drugi put za manje od godinu dana i da se opet radi završni sloj asfalta, iz Koridora su odgovorili da je reč o "radovima na otklanjanju uočenih nedostataka". Na pitanje novinara da preciziraju da li to znači da je put, koji inače zovu najskupljom deonicom u Evropi loše rađen, navode da za njih uzrok nije značajan, već samo da izvođač otkloni nedostatke, pišu Južne vesti.
Iz Koridora pre objave teksta o tome da je jedan sloj asfalta skinut i da se put opet asfaltira nisu odgovorili Južnim vestima, nakon objave saopštavaju da nije reč o rekonstrukciji, već o radovima na otklanjanju uočenih nedostataka na kolovoznoj konstrukciji u garantnom periodu, na deonici Caričina dolina – tunel Manajle.
Izvođač radova „Integral Inženjering“ je 10.10.2020. godine otpočeo sa izvođenjem radova na izradi novog habajućeg sloja asfalta i navedene radove izvodi o svom trošku, jer je deonica u garantnom roku – navode iz Koridora.
Na pitanje Južnih vesti da li to znači da je put loše urađen i od nedovoljno kvalitetnog materijala, opet nisu precizirali o čemu je tačno reč, već kažu da je za njih, kao investitora, uzrok nebitan.
„Za nas, kao investitora, uzrok dezintegracije habajućeg sloja asfalta nije značajan. Utvrđivanje uzroka bi zahtevalo dodatno vreme i sredstva, tako da o uzroku možete pitati izvođača radova, koji o svom trošku otklanja uočene nedostatke. Za Koridore Srbije je najbitnije da se uočeni nedostaci otklone na što brži i kvalitetniji način, kao i činjenica da smo od izvođača ishodovali produžetak garancije do kraja 2021. godine“, saopštavaju iz Koridora.
Šta posle 2021. iz Koridora nisu objasnili.
Građevinski inženjer iz Niša Danijel Dašić kaže za Južne vesti da je očekivano to što se dešava sa auto-putem kroz Grdeličku klisuru i da postoje dva razloga ponovnog asfaltiranja.
„Ja sam to prognozirao pre godinu dana kada su se prvi put pojavile pukotine koje su u međuvremenu sanirali. Postoje dva uzroka zašto se sada radi rekonstrukcija – prvi je nedovoljna debljina završnog sloja asfalta koji je debljine oko 3 centimetra, a ne bi smelo da bude ispod 10, a drugi je neodgovarajući kvalitet završnog sloja asfalta, jer sam i nakon popravke mogao prstima iz asfalta da izvadim komadiće kamenog agregata koji povezuje bitumen i čini kompaktnu masu“, kaže Dašić.
Dašić deonicu kroz Grdeličku klisuru upoređuje sa deonicom Crvena reka – Čiflik kod Bele Palanke, gde se, kako kaže, isto tako radilo sitnim popravkama na račun izvođača, pa su na kraju morali da je kompletno obnove 2017. godine, a tu se i priča o garantnom roku pokazala kao neistinita.
„Suština je da u asfalt treba da se ugrađuju kvalitetni materijali, a ne političari, moraju da se poštuju norme i propisi, videlo se i prošle godine da put neće da potraje, pravo je pitanje ko će to da plati jer se priča o garantnom roku pokazala kao neistinita u slučaju Crvene reke – Čifluk. Nekoliko transfera je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture imalo tadašnjem izvođaču radova za koje nismo mogli da dobijemo objašnjenje zašto se radi, a poklapali su se vremenski sa tom rekonstrukcijom“, kaže Dašić.
A problem je, dodaje on, i nedostatak nadzora. Ako se jednostavnim uvidom na licu mesta vidi debljina asfalta, meni nije jasno koji nadzorni organ je primio tu deonicu kao korektno izvedenu i da li je bilo nadzora, dodaje Dašić.
Prema njegovim rečima, pukotine mogu da utiču na kvalitet putovanja i ne mogu da izazovu veći problem, ali je poenta da smo za oko 400 miliona evra dobili bofl robu, preplatili je i čekali tri puta više nego što je trebalo, jer je put trebalo da počne da se pravi još 2013. godine, a da završi krajem 2015. godine.
„Karakteristike infrastrukturalnih radova u Srbiji su nestručnost onih koji ne znaju da rade posao, neodgovornost onih koji znaju da rade, a ćute iz raznih razloga i bahatost jer, sve dok se to plaća novcem građana, oni nemaju nikakve sankcije zato što troše duplo više novca da bi nešto uradili kasnije nego što treba“, zaključuje Dašić.
Južne vesti podsećaju da su samu izgradnju trase kroz Grdeličku klisuru pratili brojni problemi – od konstantnog probijanja rokova, obrušavanja kosina, do menjanja projekta.
Građani su se i nakon otvaranja žalili da kosina kroz Grdeličku klisuru nije bezbedna, a nadležni su tada rekli da nema obrušavanja, već da samo tako izgleda.
Stručnjaci su ocenili da radovi na Koridoru 10 kasne zbog loše pripreme radova i projektne dokumentacije, nerealnih obećanja datih iz političkih razloga, ali i zbog nepostojanja domaće građevinske operative koja bi taj zadatak obavila na najadekvatniji način.
Zbog rušenja kosine, ministarka Zorana Mihajlović je deo kabineta početkom decembra prošle godine „preselila“ u Grdeličku klisuru kako bi „nadzirali“ i ubrzali radove.
Koridor 10 otvoren je u maju prošle godine uz muziku i vatromet, a tri meseca kasnije je popucao asfalt na deonici između Caričine doline i tunela Manajle.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
