Kilometar auto-puta kroz težak planinski teren u Severnoj Makedoniji koštao je 7,8 miliona evra, dok su Hrvati izdvajali po 7,1 milion za deonicu od Bosiljeva do Splita. U Srbiji, s druge strane, za kilometar puta kroz ravnicu dajemo po neverovatnih 12 miliona evra. A ovo čak i nije najviša cena, jer su preskupi kilometri u Srbiji poslednjih godina postali naša realnost i učestala praksa.
Novoizgrađeni kilometri auto-puta omiljeni su adut naprednjačke vlasti, a visoki državni zvaničnici, počev od predsednika Aleksandra Vučića, ne propuštaju nijednu priliku da se pohvale šta su od dolaska na vlast uradili.
U senci hvalospeva na sopstveni račun ostaju, međutim, cene.
Dok vrednosti radova pojedinih puteva, poput Koridora 10, godinama ostaju dobro čuvana tajna, one cene koje su nam poznate – po pravilu su previsoke.
Verovatno sinonim za preskupi kilometar jeste Moravski koridor, koji gradi konzorcijum “Behtel-Enka”.
Tačno 112,3 kilometara između Preljine i Pojata trebalo je da košta 750 miliona evra, međutim cena se, imajući u vidu kredite koji su uzeti za njegovu gradnju, popela na čak 1,6 milijardi – zasad.
To znači da nas kilometar Moravskog koridora košta čak 14,2 miliona evra, što ovu deonicu stavlja na vrh liste najskupljih u našoj zemlji.
A bez obzira na to što je cena ogromna, radovi na Moravskom koridoru nisu ni blizu završetka, iako je Vučič još u decembru 2019. godine obećao da će sve biti gotovo do kraja 2023. Nova projekcija je polovina 2025.
Pre nešto više od tri godine, 1. maja 2021, počela je izgradnja dugo najavljivanog Fruškogorskog koridora, a čuveni najduži tunel u Srbiji kroz Frušku goru trebalo je da bude završen u martu ove godine. To se nije desilo. Novi rok glasi – 2026. godina.
Ceo koridor trebalo bi da bude dugačak 48 kilometara, mada trenutno tome nismo ni blizu.
Što se tiče cene – ne znamo tačno, jer je ceo posao uređen ugovorima između Srbije i Kine, čija firma je angažovana, međudržavnim sporazumima koji nisu transparentni.
Ono što ipak znamo jeste da je vrednost kredita za finansiranje ovog projekta veća od 600 miliona evra. To bi značilo da kilometar košta 12,7 miliona evra. Ipak, prema pisanju medija, pomenutih 600 miliona predstavlja tek 85 odsto sredstava, što znači da će čitav projekat koštati još više.
Brzu saobraćajnicu “Osmeh Vojvodine”, koja bi trebalo da skrati putovanje od Sombora do Kikinde, stručna javnost okarakterisala je kao basnoslovno skupu, imajući u vidu da će, prema računici Aleksandra Vučića, koji je ovaj projekat najavio u okviru plana “Skok u budućnost, Srbija 2027”, 162 kilometara koštati gotovo dve milijarde evra.
Dakle, kilometar ove brze saobraćajnice kroz ravnicu koštaće oko 12 miliona evra – kao da se radi u auto-putu sa četiri trake, kažu stručnjaci.
A pre samo četiri godine, Vučić je pričao drugu priču. Tada je žiteljima Zapadnobačkog okruga rekao da će “Osmeh Vojvodine” koštati 420-430 miliona evra, i to “u nešto skupljoj varijanti”.
Inače, ovo je kompletno kineski projekat. Saobraćajnicu će, naime, gradiit kompanija “China Construction Eighth Engineering Division”, kojoj je ovo prvi projekat u Srbiji.
Izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad počela je krajem 2023. svega nekoliko dana pred izbore, nakon šest godina najava, a u pitanju je, očekivano, još jedan kineski projekat.
Što se tiče cene, prvo je u februaru 2019. godine Vučić je rekao da će ona biti 530 miliona evra – od Beograda do Zrenjanina 280, pa do Novog Sada još 250 miliona. Godinu dana kasnije, tadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović spomenula je 600 miliona evra. Poslednji iznos dao je krajem 2021. tadašnji ministar građevinarstva Tomislav Momirović – čak milijardu evra. A s obzirom na to da je planirana dužina puta 105,4 kilometara, ispada da kilometar košta skoro 9,5 miliona evra.
U junu ove godine, Srbija je potpisala ugovore za dva nova kredita za izgradnju saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica – jedan od 127,2, a drugi od 99,15 miliona evra. Ovo je inače projekat čija je prvobitna vrednost 2019. godine procenjena na 467,5 miliona evra.
Međutim, krajem prošle godine, aneksom ugovora vrednost projekta povećana je na 554,7 miliona evra.
Inače radovi obuhvataju tri deonice – 21,14 kilometara auto-puta od Rume do Šapca, most od 1,3 kilometra preko Save u Šapcu i još 54,58 kilometara brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.
Dakle, ukupno 77 kilometra platićemo više od 550 miliona evra, preciznije – 7,2 miliona evra po kilometru.
Da su auto-putevi, brze saobraćajnice i drugi putevi u Srbiji precenjeni, smatra struka, ali pokazuju i primeri iz inostranstva, i to iz regiona.
Recimo, 28 kilometara auto-puta kroz Demirkapijsku klisuru i težak planinski teren u Severnoj Makedoniji, sa dva tunela od po 1.200 metara i šest mostova dužine do pola kilometra, koštalo je 218 miliona evra, odnosno 7,8 miliona po kilometru, objavio je nedeljnik Vreme.
Za taj novac, u Srbiji ne može da se izgradi ni kilometar u ravnici.
U Hrvatskoj, prema pisanju njihovih medija, za poslednjih pet kilometara auto-puta do granice sa Mađarskom, dodeljen je 2022. godine posao vredan tadašnjih 300 miliona kuna, što bi takođe bilo 7,8 miliona evra.
Ipak, i u Hrvatskoj je bilo skupih puteva. Tako je 2015. godine otvoren najskuplja deonica auto-puta u istoriji – za 10,9 kilometara od Velike Gorice do Jakuševca na auto-putu Zagreb-Sisak, potrošeno je čak 20 miliona evra po kilometru.
BONUS VIDEO Moravski koridor najavljivan do kraja 2023. godine: Završena tek četvrtina, već košta 500 miliona evra više
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare