Kako se u Evropi bore protiv visokih računa: Subvencije i vaučeri za građane

Evo šta rade:Evropska unijaEU je 2021. uvezla 40 odsto gasa iz Rusije – pa su mnoge njene zemlje članice izložene povećanju cena energenata. Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisije, predložila je ograničenje prihoda kompanija koje proizvode energiju iz vetra, sunca i nuklearnih izvora.Ona je rekla da kompanije imaju koristi od „viška prihoda“ i procenila da će ograničenje cene energenata doneti oko 140 milijardi evra koje će pomoći da se potrošači zaštite od previsokih računa. Fon der Lejen takođe planira i porez na dobit kompanija za naftu, gas i ugalj.Planovi će se realizovati ako ih odobre zemlje članice EU, ali još nije jasno koliko brzo bi to moglo da se uradi. EU takođe planira da smanji potražnju za energentima pozivajući na štednju električne energije u doba dana kada je potrošnja najveća za pet odsto.  Čelnici EU dogovorili su i smanjenje potrošnje gasa od 15 odsto do marta 2023.Dogovor je na dobrovoljnoj bazi u ovom trenutku i zemlje članice će morati da odluče kako da to sprovedu u delo, piše BBC na srpskom jeziku.NemačkaNemačka domaćinstva plaćaju za struju više nego bilo koja druga zemlja u EU. Skoro 4,2 miliona nemačkih domaćinstava će dobiti povećane račune za gas, u proseku za 62 odsto u 2022, navodi agencija Rojters.Nemačka je najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva. Nemačka vlada je u septembru najavila paket mera vredan 65 milijardi evra. Paket obuhvata jednokratne isplate najugroženijima i poreske olakšice „energetski intenzivnim“ preduzećima.Vlada je već donela odluku o subvencijama za domaćinstva sa niskim primanjima, smanjenju poreza na benzin i dizel, o jednokratnoj isplati od 300 evra, dodatnoj isplati alimentacije i popustima u javnom prevozu. Takođe pokušava da smanji potražnju za energijom na sledeće načine: prigušivanjem ulične rasvete, gašenjem fontana i snižavanjem temperature u javnim bazenima.FrancuskaU januaru je francuska vlada primorala državnog dobavljača energije, kompaniju Electricite de France (EDF), da ograniči rast cena na četiri odsto na godinu dana, po ceni od 8,4 milijarde evra.

Francuska je prošle godine već najavila jednokratnu isplatu pomoći od 100 evra 5,8 miliona domaćinstava koja dobijaju vaučere za energiju. Od tada su vlasti smanjile i poreze na struju.Prema Brugelu, istraživačkom centru iz Brisela, očekuje se da će Francuska potrošiti 45 milijardi evra na podršku stanovništvu tokom krize izazvane povećanjem cena životnih troškova.ItalijaItalija je najavila plan vredan 14 milijardi evra koji će porodicama omogućiti da račune za gorivo zadrže na nivou izu 2021. Vlada takođe želi da ulaže više u obnovljive izvore energije. Mere obuhvataju jednokratnu isplatu pomoći od 200 evra ljudima koji zarađuju 35.000 evra godišnje ili manje. Tu je i poreski kredit od 20 odsto za sve energetski-intenzivne kompanije koje su izložene rastu cena od 30 odsto, piše BBC na srpskom jeziku.Da bi se ovaj plan sproveo u delo, vlasti su odlučile da povećaju poreze za energetske kompanije. Očikejuje se da će italijanska vlada potrošiti oko 49,5 milijardi evra.HolandijaVlada je smanjila PDV na račune za energiju i porez na benzin i dizel.

Domaćinstva sa niskim prihodima ove godine dobijaju 1.300 evra pomoći za računa za električnu energiju. Očekuje se da će budžet za 2023, koji će biti objavljen 20. septembra, imati i stavku o još 1.300 evra pomoći za siromašnija domaćinstva, kao i: veće minimalne zarade, niže poreze na dohodak, veće beneficije i naknade (kao što su dečiji dodaci, studentske pozajmice grantovi i poreski krediti).Vlada Holandije očekuje da će potrošiti 16 milijardi evra na ove mere.ŠpanijaVlada je smanjila PDV na račune za energiju i porez na struju. Da bi se ovaj plan sproveo u delo, uveden je porez na neočekivani prihod energetskim kompanijama, a cilj je da se tako prikupi oko tri milijarde evra.Španija i Portugal su uvele ograničenje cene gasa, što je podržala Evropska komisija. Ograničenje će trajati godinu dana i cilj je da prepolovi račune za 40 odsto kupaca u obe zemlje. Postoji i jednokratna isplata od 200 evra za ljude u Španiji koji zarađuju manje od 14.000 evra godišnje i koji već ne primaju beneficije.Očekuje se da će mere Španije koštati oko 27 milijardi evra.NorveškaU Norveškoj je vlada odredila maksimalnu cenu koju domaćinstvo treba da plaća za energiju. Osamdeset odsto iznosa preko ograničenja platiće vlada. Ova mera, zajedno sa drugim vidovima podrške, koštaće oko 40,6 milijardi norveških kruna (četiri milijarde evra).PoljskaKao deo „štita protiv inflacije“, poljska vlada je objavila plan da ukine PDV na hranu, gas i đubrivo. Prethodno je smanjen PDV-a na račune za benzin, dizel i energiju.

U julu je poljska vlada odobrila dodatak od 630 evra za domaćinstva koja koriste ugalj za grejanje, pošto su cene dosegle rekordno visok nivo. Vlada će direktno finansijski pomoći oko sedam miliona domaćinstava, od kojih neka imaju pravo na dodatak od po 306 evra godišnje.Očekuje se da će Poljska potrošiti 8 milijardi evra (6 milijardi funti) na sveukupne mere podrške.Velika BritanijaVlada je 8. septembra saopštila da će ograničiti povećanje računa za energiju za sva domaćinstva na dve godine. Prosečan račun za energiju u domaćinstvu biće ograničen na 2.500 funti (2.850 evra) godišnje do 2024. Ovaj plan bi mogao da košta do 150 milijardi funti.Prethodna vlada je uvela popust na račun za energiju od 400 funti za svako domaćinstvo. Domaćinstva koja imaju povlastice na osnovu imovinskog stanja takođe će dobiti jednokratnu isplatu od 650 funti. Penzionerska domaćinstva će dobiti dodatnu isplatu za gorivo za zimu od 300 funti. Vlada će isplatiti i jednokratnu pomoć za troškova života ljudima sa invaliditetom u visini od 150 funti.Ove isplate će biti delimično finansirane od 25 odsto poreza na dobit naftnih i gasnih kompanija, za koje se očekuje da će prikupiti pet milijardi funti.Da li su ovi planovi izvodljivi?Neki su se pitali koliko dugo vlade mogu da štite potrošače.Ako stopa inflacije bude visoka i do 2023. ili kasnije, vlade bi mogle da se suoče sa problemima u pokušajima da zaštite domaćinstva.„Tako veliko subvencionisanje je neodrživo iz ugla javnih finansija i štetno je iz geopolitičke i perspektive energetske bezbednosti – da ne spominjemo životnu sredinu“, kaže Simone Taljapijetra, viši naučni saradnik u Brugelu, koji je prikupio podatke o merama za zaštitu potrošača.Drugi strahuju šta bi moglo da se desi ako Evropa ne bude u stanju da pronađe alternative ruskoj nafti i gasu.„Najteži periodi bi trebalo da budu jesen i zima pred nama“, kaže Ilarija Konti, šef sektora za gas u Florence School of Regulation.BONUS VIDEO: Miša Brkić i Nemanja Rujević: Evropa već štedi, a mi?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=evropavetediamigostimiabrkiinemanjarujevi-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3943531"]