Foto: Shutterstock

Kako podneti prijavu za samooporezivanje u slučaju kada građani primaju uplate iz inostranstva, i to najčešće kroz ostvarivanje prihoda putem interneta - detaljno je objašnjeno na blogu pausal.rs.

Fizičko lice je rezident Srbije koji ostvaruje prihode po osnovu rada u ili iz druge države, objašnjava blog.pausal.rs.

Rezident Republike Srbije je fizičko lice koje: na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili  na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

„Ukoliko fizička lica ostvare prihode tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunaju i plate porez. Koliki će biti iznos poreza zavisi od: iznosa ostvarenog prihoda, šifre vrsta prihoda, da li je fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu itd. Uzima se u obzir i kakav ugovor fizičko lice sklapa sa nerezidentom. Sa aspekta oporezivanja nije bitno da li sredstva iz inostranstva nakon pruženih usluga stižu preko PayPall- a ili Payoneer- a ili direktno na devizni račun“, objašnajva Pausal.rs.

Obaveze fizičkog lica su da:

– u roku od 30 dana od dana kada im legne uplata popune i podnesu poresku prijavu na obrascu PP OPO (sastoji se iz četiri dela: podaci o poreskoj prijavi; podaci o poreskom obvezniku; podaci o načinu ostvarivanja prihoda; podaci o vrstama prihoda) i plati porez kao fizičko lice. Rok za podnošenje poreske prijave se računa počev od prvog narednog dana od dana kada novac legne na račun (npr. prihod je ostvaren 9. januara 2020, dok je rok za podnošenje poreske prijave 10. februara 2020).

– poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu iz inostranstva (npr. ako fizičko lice ima 9 uplata iz inostranstva neophodno je da podnese 9 poreskih prijava).

Postoje dva osnovna načina na koji se vrši obračun za plaćanje poreza fizičkih lica. Osnovna razlika je u tome da li fizičko lice ima dodatni posao, ili je nezaposlen.

Obračun poreza kada je fizičko lice pored usluga koje pruža i zaposlen

Ukoliko je fizičko lice ujedno i zaposleno, to znači da je osigurano po osnovu zaposlenja, i samim tim ne mora da plaća zdravstveno osiguranje. Porez na dohodak plaća se na ostvareni prihod, a oporezuje se po stopi od 20 odsto, uz priznavanje normiranih troškova. Normirani troškovi su troškovi koji se ne oporezuju i mogu iznositi 34 odsto, 43 odsto ili 50 odsto u zavisnosti od delatnosti kojom se fizičko lice bavi.  Drugim rečima, tek kada se od zarade odbiju normirani troškovi, onda se obračunava porez na dohodak čija je stopa 20 odsto.  Fizičko lice je u obavezi i da plati penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto.

Obračun poreza kada fizičko lice nije osigurano ni po jednom osnovu

Ovaj obračun može da se uradi na dva načina

Prvi način: S obzirom da fizičko lice nije zaposleno, samim tim i osigurano dodatni trošak će predstaljati zdravstveno osiguranje. Osnovicu za obračun poreza čini bruto prihod zarade umanjen za normirane troškove. Normirani troškovi i ovde mogu biti 34 odsto, 43 odsto ili 50 odsto u zavisnosti od delatnosti kojom se fizičko lice bavi. Kada se odbiju normirani troškovi, računa se poreska stopa od 20 odsto. Pored toga, fizičko lice je u obavezi i da plati penzijsko i invalidsko osiguranje od 25,5 odsto, i obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto.

Drugi način: Osnovicu za obračun poreza ovde čini ostvarena zarada koja se umanjuje za neoporezivi iznos (neoporezivi iznos se usklađuje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS“. Na primer za period od 1.2. 2020. do 31.1.2021. godine on iznosi  16.300 dinara). Nakon što se odbije neoporezivi iznos, poreska stopa iznosi 10 odsto.

Fizičko lice je i ovde u obavezi da pored poreza na prihod, plati obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto, obavezno zdravstveno osiguranje po stopi 10,3 odsto, i dodatno osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 odsto.

Na koji način se može podneti poreska prijava

U elektronskom obliku putem portala e- porez

„Ako se poreska prijava podnosi na ovaj način, neophodno je da se podnese preko portala ePorezi, i za to je neophodno da imate elektronski sertifikat. Za podnošenje poreske prijave ovim putem mogu se koristiti i internet kiosci koji postoje u filijalama Poreske uprave. Nakon toga, Poreska uprava utvrđuje tačnost navedenih podataka. Ukoliko postoje neke nepravilnosti Poreska uprava šalje obaveštenje podnosiocu koje nedostatke treba da ispravi. Ispravkom i utvrđivanjem ispravnosti prijave, fizičkom licu se dostavlja obaveštenje o uspešnom podnošenju prijave i dodeljuje se  broj koji je dodeljen poreskoj prijavi, kao i BOP- broj odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalogu za uplatu“, navodi portal.

U papirnom obliku neposredno nadležnoj jedinici Poreske uprave prema mestu prebivališta

„Poresku prijavu u pisanom obliku rezidentni poreski obveznik podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na kojoj ima prebivalište. Poreska prijava se može podneti lično ili preko punomoćnika koji je ovlašćen za podnošenje poreske prijave i preduzimanje radnji u vezi sa prijavom. Ukoliko poresku prijavu podnosite neposredno na šalteru filijale Poreske uprave, unos podataka iz predate prijave u informacioni sistem vrši ovlašćeni službenik, koji ujedno daje obaveštenje o dodeljenom broju poreske prijave i BOP-broju odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalogu za uplatu. Ukoliko poresku prijavu podnosite preko pošte, obaveštenje o dodeljenom broju poreske prijave, kao i BOP broj odobrenja za plaćanje Poreska uprava će dostaviti putem pošte na adresu naznačenu u poreskoj prijavi“, navodi portal pausal.rs.

Kada uspešno podnese poresku prijavu PP OPO, neophodno je da fizičko lice popuni Obrazac M-UN, u dva primerka, koji će uz zaključeni ugovor i dokaz o uplati doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje predati nadležnoj filijali PIO Fonda. Obrazac M-UN je važan zato što fizička lica njegovim popunjavanjem mogu ostvariti prava iz radnog odnosa i prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja Republike Srbije, iako stvaruju prihod od poslodavca koji nije rezident Republike Srbije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare