Da li je pametnije platiti porez na imovinu preminulog ili sačekati okončanje ostavinske rasprave i potom platiti dug po novom rešenju? Na ovo pitanje naslednici najčešće ne znaju odgovor, ali se često dešava da će, šta god da izaberu, na kraju - platiti više. Na jedan od ovakvih slučajeva ukazao je i Beograđanin koji se požalio "Efektivi" da je upravo dobio rešenje o duplo razrezanom porezu, iako ga je prethodno platio na ime preminulog oca.
Ostavinske rasprave koje se oduže naslednike suočavaju sa mogućim problemom oko plaćanja poreza na imovinu.
Pojedini se odluče da dug namiruju u ime preminulog, kako posle, kada postanu i zakonski naslednici, ne bi morali da plate zaostali dug i to sa kamatom.
Često takav savet dobijaju i na šalteru lokalnih poreskih uprava.
Međutim, nekada se desi da bude „skuplja dara nego mera“ – pa im poreznici zaračunaju da ponovo plate ono što je već plaćeno.
Upravo takav slučaj desio se i Beograđaninu kome je poreznik savetovao da plaća dug za preminulog oca, da bi po okončanju ostavinske rasprave dobio rešenje i na ime perioda koji je – namirio.
Porez na imovinu plaćamo kao kaznu zato što smo tokom života bili vredni, radili više poslova, ili smo podigli kredit,…
Posted by Efektiva organizacija potrošača on Четвртак, 08. октобар 2020.
Očigledno, poreznici u tim slučajevima često računaju da je imovina nasleđena od momenta smrti, a ne od trenutka kada je sud doneo rešenje o nasleđivanju. A na plaćen porez – zaborave.
Advokat Svetlana Pavlović iz Beograda za Nova.rs objašnjava da porez na imovinu nastaje u momentu sticanja imovine.
To znači da od momenta donošenja rešenja o nasleđivanju, porez na imovinu glasi na naslednika, a ne na ostavioca.
„U međuvremenu, naslednik može da plaća porez na ime ostavioca, jer na taj način izbegava obračunavanje kamate. Ali, sa druge strane ukoliko se desi da poreska administracija nakon dostavljanja rešenja ponovo obračuna i taj period, naslednik mora da traži preknjizavanje i poreska administracija to mora da uradi“, ističe Svetlana Pavlović.
Druga opcija za naslednika je da sačeka rešenje o nasleđivanju.
U tom slučaju, kako navodi Pavlović – plaća se zaostali porez, samo sa dodatnom kamatom, koja nije visoka.
„U svakom slucaju porez mora da se plati, ali poreska administracija ne može već uplaćeni porez ponovo da obračunava naslednicima. Ako, pak, dođe do toga, zahteva se preknjižavanje koje ne traje dugo i po kojem se relativno brzo postupa“, pojašnjava Svetlana Pavlović.
Kako da ne platite više nego što morate
Kada je reč o plaćanju poreza na imovinu generalno – ne samo po osnovu nasleđenih nekretnina, postoje situacije kada je moguće uticati na iznos koji poreske vlasti „razrežu“ po rešenju.
To svakako nije situacija na tržištu nekretnina – poreski obveznik ne može da utiče na cenu i promet nekretnina na konkretnoj opštini u kojoj živi, što inače utiče na konačnu visinu ovog nameta. Ali, jeste, na primer, adresa na koju je prijavljen.
Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu Reforma poreza na imovinu, za Nova.rs ističe da je prijavljivanje poreza na imovinu obaveza građanina koji je dužan da podnosi sve informacije od značaja za utvrdjivanje poreske obaveze.
„Ukoliko neko kupi nekretninu, porez na imovinu će biti manji ako se i prijavi na toj adresi. U suprotnom – ne obračunava se poreski kredit, i tada je i iznos poreza na imovinu veći“, objašnjava ona.
Takođe, značajno veći porez na imovinu može i da stigne, na primer, ako je neko nadogradio deo kuće, a nije to prijavio.
„Lokalne samouprave u slučaju da obveznik nije prijavio ovakvu promenu u broju kvadrata, mogu i do pet godina unazad da zaduže poreskog obveznika za porez na imovinu“, ističe Jelena Holcinger.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
