12 godina pre nego što dobiju demenciju ljudi osete ovaj simptom

Naučnici kažu da oči mogu da otkriju mnogo o zdravlju našeg mozga. Ispostavlja se da problemi sa očima mogu biti jedan od najranijih znakova kognitivnog pada, tj. demencije.

Lošiji vid može da bude rani znak demencije

Nova studija o kojoj pišu na sajtu Science Alert pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može da bude rani znak demencije čak 12 godina pre nego što se ova bolest dijagnostikuje.

Istraživanje je urađeno na 8.623 zdravih ljudi u Norfolku u Engleskoj koji su praćeni dugi niz godina. Do kraja studije 537 učesnika je razvilo demenciju, tako da su naučnici mogli da vide koji su faktori prethodili toj dijagnozi.

Na početku studije zamolili su učesnike da urade test vizuelne osetljivosti. Trebalo je da pritisnu dugme čim vide trougao koji se formira u polju pokretnih tačaka.

Oni koji su kasnije dobili demenciju tada su mnogo sporije primetili taj trougao na ekranu od onih koji nisu razvili demenciju narednih godina.

I šta to tačno znači?

Vizuelni problemi mogu biti rani pokazatelj kognitivnog pada jer toksični amiloidni plakovi povezani sa Alchajmerovom bolešću mogu prvo da utiču na deo mozga povezan sa vidom, dok se delovi mozga povezani sa pamćenjem oštećuju kasnije kako bolest napreduje. Dakle, testovi vida mogu otkriti nedostatke pre testova pamćenja.

Postoji nekoliko drugih aspekata vizuelne obrade na koje utiče Alchajmerova bolest, kao što je sposobnost da se vide obrisi objekata (osetljivost na kontrast) i da se razaznaju određene boje (sposobnost da se vidi plavo-zeleni spektar je pogođena u ranoj fazi demencije), što može uticati na život pacijenata, a da oni toga nisu odmah svesni.

Još jedan rani znak Alchajmerove bolesti je nedostatak u takozvanoj inhibitorskoj kontroli pokreta očiju, kada se čini da ometajući stimulansi lakše zadržavaju pažnju. Izgleda da ljudi sa Alchajmerovom bolešću imaju problem sa ignorisanjem ometajućih stimulansa, koji se mogu pojaviti kao problemi sa kontrolom pokreta očiju.

Ako demencija otežava izbegavanje ometajućih stimulansa, onda bi ti problemi mogli da povećaju rizik od saobraćajnih nesreća i to naučnici istražuju.

Teškoće s prepoznavanjem lica

Postoje i dokazi koji pokazuju da ljudi sa demencijom loše registruju lica novih ljudi. Drugim rečima, oni ne prate uobičajeni obrazac skeniranja lica osobe sa kojom razgovaraju.

Kod zdravih ljudi to ide od očiju preko nosa do usta. Na taj način mi zapamtimo tuđe lice i setimo ga se kasnije. Ljudi ponekad mogu da osete kada osoba sa kojom razgovaraju to ne radi.

Zapravo, neki lekari koji rade sa dementnima prepoznaće da neko ima demenciju kada sretnu tu osobu.

Ljudi sa demencijom ponekad izgledaju izgubljeno jer ne pomeraju namerno oči da bi skenirali okolinu, pa i lice onih koje su upravo sreli.

Zato kasnije nisu sposobni da lepo prepoznaju ljude jer nisu memorisali njihove karakteristike.

Dakle, ovaj rani problem s prepoznavanjem onih koje ste nedavno upoznali mogao bi biti povezan sa neefikasnim pokretom očiju za nova lica, a ne sa klasičnim poremećajem pamćenja.

Međutim, pošto je vizuelna osetljivost povezana sa pamćenjem, naučnici testiraju i da li češći pokreti očima pomažu u poboljšanju pamćenja.

Prethodna istraživanja o tome su nejasna, ali neke studije su otkrile da pokreti očiju mogu poboljšati pamćenje. Možda to objašnjava zašto su otkrili da ljudi koji više gledaju TV i čitaju imaju bolje pamćenje i manji rizik od demencije od onih koji to ne čine.

Dok gledamo televiziju ili čitamo, očima idemo napred-nazad preko stranice i TV ekrana.

I konstantno usavršavanje i duže obrazovanje obezbeđuje rezervni kapacitet mozga, tako da, kada su veze u mozgu oštećene, šteta je manja.

U drugim studijama otkriveno je da brzi pokreti očiju sleva nadesno i zdesna nalevo (dva pokreta oka u sekundi) poboljšavaju autobiografsko pamćenje (podatke i sopstvenom životu).

Neke studije ukazuju na to da ovaj povoljan efekat pokreta očiju osete samo dešnjaci, s tim što naučnici nisu sigurni zašto je to tako.

Na kraju, uprkos ovim intrigantnim nalazima, rana dijagnostika kao i lečenje problema sa pamćenjem namernim pokretima očiju kod starijih ljudi još uvek nisu lako primenljivi - sve dok ne budu dostupni jeftiniji i jednostavniji mehanizmi za takvu dijagnostiku.