Kako se 20 godina kretao javni dug Srbije i šta se predviđa do 2026.

Država, kroz revidiranu Fiskalnu strategiju, predviđa da se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu smanji sa 55,6 odsto u 2022, preko 53,3 odsto koliko je predviđeno za kraj ove godine – do 50 odsto na kraju 2026.Fiskalni savet ukazuje da je kretanje javnog duga u srednjem roku značajno korigovano u odnosu na nacrt Fiskalne strategije, što je, ističu – potrebno obrazložiti.„Prema projekciji iz nacrta Fiskalne strategije, javni dug je trebalo postepeno da se smanjuje sa 55,6 odsto BDP, koliko je iznosio na kraju prošle godine, na 51,9 odsto BDP u 2026. – dakle, ukupno za 3,7 procentnih poena BDP. Fiskalni savet je u oceni ovog dokumenta izrazio sumnju u ovu procenu i ukazao na to da bi uz date makro-fiskalne pretpostavke javni dug trebalo da opada brže u odnosu na projekcije Vlade. U revidiranoj Fiskalnoj strategiji uočene nelogičnosti su dobrim delom otklonjene, i prema novoj zvaničnoj projekciji javni dug bi trebalo da padne na 50 odsto BDP u 2026. godini – što je već blisko našoj proceni (oko 49 odsto BDP)“, navodi se u analizi.

Dobro je to što je, kako se konstatuje – nova projekcija kretanja javnog duga u srednjem roku bolje usklađena sa opštim makro-fiskalnim okvirom koji je dat u ovom dokumentu, prenosi N1.„Međutim, s obzirom na to da se osnovne pretpostavke za izradu projekcije duga nisu promenile (osim blagog smanjenja očekivanog deficita u ovoj godini sa tri odsto na 2,8 odsto BDP), smatramo da bi Vlada trebalo detaljnije da obrazloži poprilično veliko odstupanje između aktuelne i prethodne prognoze duga za period 2024-2026. (na kraju perioda razlika je skoro dva procentna poena)“, navodi se u analizi.Fiskalni savet ističe da je, u ovom trenutku, svakako najvažnije „to što nema suštinskog neslaganja oko budućeg kretanja javnog duga, koji će u odsustvu većih poremećaja skoro izvesno biti na silaznoj putanji u narednim godinama“.„Međutim, ovakve situacije su razlog zašto već duže vreme pozivamo Vladu da u Fiskalnoj strategiji detaljno obrazlaže pretpostavke koje koristi pri izradi srednjoročnih projekcija javnog duga. Imajući u vidu to da od 2025. počinje da se primenjuje novo fiskalno pravilo, po kome će se dozvoljeni deficit utvrđivati na osnovu trenutnog i prognoziranog nivoa zaduženosti, za kontrolu poštovanja ovog pravila neophodno je srednjoročne projekcije javnog duga učiniti transparentnijim“, upozorio je Fiskalni savet.

Javni dug kroz dve decenije

Pre 20 godina javni dug Srbije bio je 11,02 milijarde evra, što je činilo 58,2 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda.Dug je, potom, 2004. godine smanjen na 9,68 milijardi evra, 2005. otišao na 10,28 milijardi evra, pa opet pao da bi tek 2010. godine ponovo premašio 10 milijardi evra. Poslednjeg dana decembra te godine stanje duga bilo je 12,16 milijardi evra, dok je udeo u BDP bio 39,5 odsto.Najniži udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije bio je 2008. godine, kada je 8,78 milijardi evra činilo 26,8 odsto BDP.U narednim godinama dolazi do perioda rasta javnog duga.Naime, od 2009. godine dolazi do rasta javnih rashoda – godinu pre su značajno uvećane penzije, za šta Fiskalni savet ukazuje da je „praktično urušilo javne finansije“.„Ekonomski neopravdano povećanje penzija iz 2008. godine praktično je urušilo javne finansije Srbije – ukupno povećanje u toj godini bilo je nominalno preko 35 odsto, a realno, tj. korigovano za inflaciju, skoro 25 procenata. U godinama koje su sledile, penzije su zato bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećavanja, dok se njihov iznos napokon nije vratio na ekonomski održiv nivo“, ukazao je Fiskalni savet u Oceni Predloga rebalansa budžeta za 2023. godinu.Krajem 2015. godine javni dug Srbije dostigao je 24,82 milijarde evra i udeo u BDP od 70 odsto.Od 2020. godine ponovo dolazi do rasta javnog duga – na 26,67 milijardi evra (57 odsto BDP).Poslednji podatak koji je Ministarstvo finansija objavilo odnosi se na 31. avgust ove godine – javni dug dostigao je 35,21 milijardu evra uz udeo od 50,9 odsto u bruto domaćem proizvodu.

Veća izdvajanja na kamate

Budžet za 2024. predviđa da na otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja  sledeće godine izdvojimo 183.571.577.000 dinara.Od tog iznosa na otplatu domaćih kamata ide 52,5 milijardi dinara, na strane kamate čak 109,7 milijardi dinara, dok na otplatu kamata po garancijama odlazi 7,8 milijardi dinara javnog novca i prateće troškove zaduživanja još 13,57 miljardi dinara.Ovi iznosi tokom ove godine su bili niži – za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja u 2023. bilo je opredeljeno 148,76 milijardi dinara. To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.Najveći rast, za 29,7 milijardi dinara, beleži se kod otplate stranih kamata – sa iznosa od 79,93 milijarde dinara u 2023. na 109,7 milijardi dinara u 2024. godini.BONUS VIDEO Otpisivanje duga u Srbiji privilegija uspešnih