Nakon izjave predsednika Srbije Aleksandara Vučića koji je rekao je da je spreman da se odrekne ruskih energenata, pod uslovom da Evropska unija ponudi alternativu, istraživali smo da li je to zapravo moguće. Energetski stručnjaci smatraju da je Vučičevo pitanje upućeno Evropskoj uniji više retoričko, a da bi u vanrednoj situaciji, snabdevanje energentima alternativnim putevima bilo teško moguće i Srbiju bi više koštalo. Jedna od mogućnosti je povezivanje sa Bugarskom, što bi značilo da bismo gas dobijali iz Azerbejdžana.
Srbija najveće količine gasa nabavlja preko Balkanskog toka koji prolazi i kroz Bugarsku, dok samo male količine stižu preko drugog pravca, Ukrajine a zatim Mađarske. Srbija u svom vlasništvu ima 49 odsto Balkanskog toka, s obzirom na to se da se on u našoj državi proteže u dužini od 403 kilometra od Zaječara do Horgoša. Sa proizvođačem Gaspromom ima ugovor o isporuci određene količine gasa i ceni, a sa Bugarskom ugovor o ceni tranzita i uslovima isporuke.
Stručnjak za energetiku Željko Marković smatra da je problem u tome što osim Srbije, alternativu nema ni Evropska unija.
„Alternative trenutno nema i ona mora da se stvori. Ne samo Srbija, nego čak ni EU nema alternativu. Mislim da je to više bilo retoričko pitanje koje je Vučić uputio“, ističe Marković.
Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor kaže da struju možemo da nabavljamo preko prenosnih mreža i da tu ne bi trebalo da bude problema, a da kada je reč o prirodnom gasu, tu i te kako zavisimo od Rusije.
„Postoji mogućnost da nakon izgradnje interkonekcije sa Bugarskom, počnemo da dobijamo gas i iz tog izvora“, ističe Kapor i dodaje da postoji mogućnost da Rusija zabrani da drugi gas, osim njenog, potekne tim gasovodom.
Kapor tvrdi da je Srbija namerno sebe dovela u situaciju da zavisi samo od jednog dostavljača gasa. Naš sagovornik dodaje da bismo u slučaju povezivanja sa Bugarskom, gas dobijali iz Azerbejdžana.
„To sve zavisi od toga koliko se ta konekcije bude brzo gradila, a mi bi trebalo da radimo na energetskoj efikasnosti, odnosno , da vidimo kako da smanjimo potoršnju energije, dok istovremno razmišljamo kako da diverzifikujemo naše izvore“, navodi Kapor.
S obzirom da se na različite načine može dopremati cisternama, nafta za Srbiju ne predstavlja tako veliki problem.
„Takav scenario dogodio bi se kada bi EU odobrila šesti paket sankcija, što bi zabranilo uvoz ruske nafte preko sistema JANAF“, tvrdi Kapor.
Prebacivanje na alternativne izvore Srbiju bi svakako više koštalo, posebno kada je reč o nafti.
„Teško mogu da poverujem da će država dospustiti da izgubi većinsko vlasništvo u rafineriji Pančevo i da se prepusti firmama koje su pod sankcijama EU, dok se šesti paket sankcija implementira“, navodi Kapor i podseća da ovakvi scenariji nisu u opsegu zdravog razuma.
Kada je reč o prirodnom gasu, infrastruktrua je dosta skuplja i trebalo bi nam dosta vremena da se prilagodimo.
„Imamo skladište u Mađarskoj koje smo zakupili i koje bi nam omogućilo dotok gasa, u slučaju da ga nema“, navodi Kapor i dodaje da je Srbija punopravna članica Energetske zajednice, a to je organizacija nastala pod okriljem Evropske unije, što nam omogućava da se snabdevamo prirodnim gasom iz zemalja u okruženju.
U slučaju da Rusija prestane da izvozi gas preko Turskog toka, to ne bi bila katastrofa – ističe Kapor, jer se to dešavalo i 2009. godine, kada smo sve uspeli da prebrodimo uz pomoć Energetske zajednice koja nam je dala vanredne količine prirodnog gasa.
BONUS VIDEO: Mogu li države da trguju kripto valutom i tako plaćaju ruski gas
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare