Toplota i jara iz palačinkare vam sve vreme "udaraju" u facu, lice mokro, jednom rukom brišete znoj, drugom pečete i čekate toplotni udar. Ovako je Pavle, reporter Nova.rs, prošao na poslu u palačnikarnici na užarenih plus 30 stepeni.
Kako je radnicima u ugostiteljskim objektima stalna je tema u društvu. Visoke temperature, još ako je lokal bez klime, to vam je pravi pakao.
Odlučili smo da proverimo kako je to, pa smo našli palačinkarnicu Bum (Boom) u Beogradu koja nam je otvorila vrata i pružila šansu da vidimo kako je to kad stojite iza pulta, komunicirate s potrošačima, pečete palačinke i filujete iste.
Pola radnog vremena smo radili, posla previše, akcija konstantna, ali opet lepa atmosfera. Mladih, kako kažu vlasnici, ima malo, uprkos tome što je plata duplo veća od minimalne zarade u Srbiji. Starija ekipa je ta koja se prijavljuje za ovakav posao, i što je karakteristično – uopšte se ne žale.
Ako mladima nije zanimljivo njima očigledno jeste, plus zarade. Vlasnica Ivana Đoković napominje da imaju i „paket“ za studente, a radi se o tome da svako ko želi da radi ona mu pruža šansu da radi samo par dana nedeljno, dva, tri ili četiri.
„Trudimo se da kad su visoke temperature olakšamo radnicima smenu. Imamo klime koje im dosta pomažu, ali opet i kad bude vruće svakako je lakše uz sve tehnike rashlađivanja. Mi smo u ovom poslu jako dugo, čitavu deceniju. imamo tim tehnologa koji su radili na testu za palačinke, zato nam se ljudi vraćaju. Pored toga, dajemo šansu mladima koji žele da rade samo par dana nedeljno i zarade dobru svotu novca, jer mi zaista dajemo pristojne plate za našu zemlju. Situacija je u celom svetu teška, pa i kod nas, ali se trudimo da održimo ono što smo godinama gradili. Trudimo se da ljudi koji su stalni potrošači ostanu kod nas, a najdraža nam je pohvala kad nam kažu kako uspevamo da sve bude čisto i uredno, što je jako bitno. To vam je recept, tim ljudi i čistoća objekta, a kad ulažete i uspeh je zagarantovan“, kaže nam vlasnica Ivana Đoković.
Nakon razgovora s Ivanom, ušli smo nad usijanu palačinkaru i okušali se u ovom poslu.
Kad bih rekao da je lako, slagao bih, ali neću lagati i biću iskren. Palačinkara koja mi udara u glavu u cugu 200 stepeni. Znoj teče niz mene kao Nijagarin vodopad, duva mi klima, ali skoro da je ne osećam, razvlačim palačinku i ne znam kako mi je uspelo, ali jeste. Taj deo nećete videti, dobio sam čak i aplauz, što mi je dodatno dalo motivaciju da nastavim.
Mučno je biti u mestu osam sati i peći palačinke, jako je sparno, a usta su mi bila suva kao barut. Da sam hteo da zapevam od muke zvučao bih kao da me pas juri, a ja vrištim na mikrofon.
Pored svih manje lepih stvari, ima i onih jako dobrih. U ovom lokalu je plata duplo veća od minimalca u Srbiji i isplati se, kako da kažem, na kraju meseca znate zbog čega ste se se topili na plus 200 stepeni.
Dinamično je u smislu da se stalno nešto dešava, palačinka retko koja da je ista, ljudi uglavnom izmišljaju neke svoje kombinacije i bude čak i zanimljivo šta sve stave u palačinke, a verujte mi da je zanimljivo i kad uđete u takav lokal i odjednom ste s one druge strane pulta, nekako je lep osećaj.
Veliko iskustvo
Drago mi je da sad mogu da kupim palačinkaru za kućnu upotrebu i da znam da je koristim, eto barem sam to naučio tamo, ali i to kako pravilno filovati palačinku da ne bude ni previše, ni premalo sastojaka. Hvala Ivani na ovoj šansi, sad znam da nema zime za mene, još jedan zanat donekle imam u rukama.
Suma sumarum, ne žalim se i mislim da je ovo jedan od poslova koje bih mogao da radim.
Bonus video: Nova.rs u berbi kajsija u selu Dražanj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare