6
Oko 700.000 ljudi u Srbiji u neposrednom je riziku od gubitka posla u narednom periodu. Oni rade u osam sektora: trgovina na veliko i malo, smeštaj, transport, hrana i piće, uslužne delatnosti, šumarstvo, ratarska i stočarska proizvodnja, pokazuje najnovija analiza Međunarodne organizacije rada i EBRD. Ovi radnici, kako se navodi, rade na poslovima koje karakterišu neformalnost i nesigurnost radnog odnosa. To su samozaposleni ili radnici u mikro preduzecima.
U Srbiji je pandemija koronavirusa dovela do smanjenja radnog vremena tokom drugog tromesečja 2020. godine, ekvivalentno gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom. Međutim, nudeći „najizdašniji i najopsežniji ekonomski paket među ekonomijama zapadnog Balkana, srpska vlada je zadržala širenje siromaštva“, navodi se u novom izveštaju MOR i Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD „Kovid 19 i tržište rada – Brza procena uticaja na zapošljavanje“.
Koliko ih ima
U osam rizičnih sektora po pitanju gubitka posla gotovo 314.000 ljudi radi “za svoj račun” (preduzetnici), a preko 267.000 spadaju u takozvane neformalne radnike (“na crno”).
Istraživanje preduzeća koje je sprovelo Srpsko udruženje poslodavaca (SAE), u saradnji sa MOR i EBRD, ističu ranjivost na šokove određenih kategorija preduzeća u pojedinim sektorima.
Najviše su, kako se navodi u analizi, pogođena mikropreduzeća – svako četvrto potpuno je prestalo da radi. Ova najmanja preduzeća ujedno imaju i najmanji pristup sredstvima za podršku ka oporavku – reč je o svega 30 odsto ispitanika.
Posmatrano generalno, sa izuzetkom firmi koje posluju u tekstilnom, transportnom i turističkom sektoru, preduzeća su uglavnom uspela da otpuštanje radnika zadrže na nivou ispod devet procenata.
Podsetimo – uslov da bi dobili pomoć države u paketu od prvo tri minimalca po zaposlenom, pa potom dva puta po 60 odsto minimalca po zaposlenom, bio je upravo da ne smeju da imaju više od 10 odsto otpuštenih radnika.
„Vlada je pružila izdašnu meru finansijske pomoći u obliku subvencija za zadržavanje zaposlenja, što je za mikro, mala i srednja preduzeća iznosilo oko 65 odsto ukupnih troškova rada“, ocenjuje se u izveštaju Međunarodne organizacije rada.
Generalno, Srbija je, kako se navodi – usvojila „najizdašniji i najopsežniji ekonomski paket među zemljama Zapadnog Balkana pružajući gotovo univerzalnu podršku firmama i građanima“, ocenjuje se u izveštaju.
Pristup koji je Srbija imala opredeljujući finansijsku pomoć privredi i građanima za oporavak od posledica epidemije koronavirusa u izveštaju se ocenjuje kao skloniji „greškama inkluzije“. To znači da je promoć pružena i onima kojima nije zaista bila potrebna. Nasuprot ovom pristupu stoji onaj sklon „greškama isključivanja“, gde se pomoć ne bi pružila onima kojima je zaista i potrebna.
Iako su državne mere spasile mnoga radna mesta, one kako se ocenjuje u analizi – „nisu zaštitile ugrožene radnike (neformalne, privremene…) de fakto pogoršavajući njihov relativni položaj i doprinoseći, mada samo neznatno, ukupnoj nejednakosti.
MOR ocenjuje da je mera podele 100 evra svim punoletnim građanima doprinela padu relativne stope siromaštva na nivo od 22,9 odsto, što je, kako se navodi – ispod nivoa pre krize.
„Ova mera najjači uticaj ima na mlade odrasle osobe, od 18 do 24 godine, koje su, zahvaljujući tome što su ispunjavale uslove da dobiju ovaj iznos, manje izloženi siromaštvu od – dece“, navodi se u izveštaju MOR i EBRD.
Ministar finansija: Pogodili smo u centar
Izveštaj Međunarodne organizacije rada u kome se detaljno analiziraju ekonomske mere koje je Srbija sprovela usled pandemije koronavirusa još jedna je potvrda da smo na pravi i sveobuhvatan način pomogli našu privredu i pogodili pravo u centar, izjavio je Tanjugu ministar finansija Siniša Mali.
„Iako su pojedini kritikovali jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra, u izveštaju se navodi da je upravo ta mera podstakla potrošnju i smanjila stopu siromaštva. To je, prema njihovom modelu, doprinelo smanjenju Gini koeficijenta za jedan procentni poen“, istakao je Siniša Mali.
Mali ističe da, takođe, potvrđuju i da je Srbija donela najveći paket među zemljama Zapadnog Balkana, „na šta smo posebno ponosni“.
„Ovaj izveštaj je i najbolji odgovor svim kritičarima naše ekonomske politike, koji koriste svaku priliku da osporavaju svaki naš potez“, naglasio je Mali.
