Plate generalnog direktora, Nadzornog i Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije za godinu dana porasle su čak sedam puta, vidi se u finansijskom izveštaju tog preduzeća. Ipak, realno povećanje je još veće, s obzirom na to da je ono usledilo tek polovinom prošle godine, kada je izabran novi Nadzorni odbor, u koji su ušli norveški stručnjaci.
Pre godinu dana, Elektroprivreda Srbije transformisala se iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, čime je prestalo da važi ograničenje zarada, što se vidi i u finansijskom izveštaju.
Naime, osim što je u 2023. godini EPS ostvario “istorijski” profit od 976 miliona evra i konačno se “izvukao” iz gubitaka, koji su u 2022. bili veći od 600 miliona, i zarade rukovodioca drastično su uvećane i to za više od sedam puta.
Konkretno, kako piše u finansijskom izveštaju, ukupna zarada organa upravljanja i nadzora u 2023. godini iznosila je 470.500 evra, a samo godinu dana ranije, 2022, ukupan iznos koji je izdvojen za njihove plate bio je oko 66.000 evra. Dakle, za samo godinu dana, njihove zarade uvećane su za oko sedam puta.
Ipak, realno uvećanje plata gotovo sigurno je veće, ako se ima u vidu da je ograničenje visine zarada prestalo da važi polovinom godine, kada je EPS iz javnog preduzeća transformisan u akcionarsko društvo i kada je to preduzeće dobilo novi Nadzorni odbor. To telo ima sedam članova, a čak troje je došlo iz Norveške.
Reč je o ozbiljnim stručnjacima koji, jasno je, ne bi u Srbiju su došli da rade za prosečnu platu rukovodioca jednog državnog preduzeća. Podsećamo, pre transformacije, direktor EPS-a primao je platu do 240.000 dinara, dok članovi nadzornih odbora javnih preduzeća u Srbiji na mesečnom nivou primaju tek nešto više od 50.000 dinara.
Prilikom predstavljanja članova Nadzornog odbora, u junu prošle godine, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nije konkretno odgovorila na pitanje koliko će oni biti plaćeni, ali je rekla da su promenom pravne norme hteli da naprave preduslove da nema ograničenja zarada za zaposlene, kako bi EPS na tržištu poslovao konkurentno.
„Odluke o naknadama još nisu usvojene. Ako vidite njihove biografije, ta naknada nije jedini motiv da učestvuju u ovom izazovu. Oni naravno neće volontirati. Njihove naknade će biti u skladu sa ovlašćenjima koja nose i biće u skladu sa onim na tržištu i velikim kompanijama“, rekla je tada Đedović Handanović.
Nova.rs je pokušala da sazna koliko tačno novca svakog meseca legne na račune v.d. generalnog direktora, članova Nadzornog i Izvršnog odbora te kompanije, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali je EPS odbio da nam odgovori.
Naime, u odgovoru EPS navodi da poseduje tražene informacije, ali isključuje njihovu “dostavu” i poziva se na isti zakon, konkretno član u kojem se navodi da organ vlasti može ograničiti pravo na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, na zaštitu podataka o ličnosti, na ugled ili drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi. Kako bi prava ljudi čije se zarade finansiraju iz budžeta, koji “pune” svi građani ove zemlje, bila ugrožena. EPS se takođe u svom odgovoru poziva i na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i na autentično tumačenje Zakona o sprečavanju korupcije, po kojem direktori i članovi NO akcionarskog društva nisu javni funkcioneri.
BONUS VIDEO Miodrag Zec: EPS izgubio milijarde zbog ljudskih grešaka
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare