Epilog jednog od najdužih stečajeva u Srbiji: Konačno gašenje Beobanke

Stečajna sudija Natalija Pejić-Kordić, kako piše Nedeljnik, donela je rešenje o zakazivanju ročišta nakon što je stečajni upravnik, Agencija za osiguranje depozita, krajem juna 2025. godine sudu dostavio Nacrt završnog izveštaja.

Na tom ročištu, raspravljaće se o završnom računu i eventualnim primedbama, što predstavlja poslednji formalni korak pre zaključenja stečaja koji je otvoren davnog 3. januara 2002. godine.

Rasprodata imovina i potraživanja

Proces prodaje imovine Beobanke bio je obeležen ne samo velikom vrednošću, već i kontroverzama.

Među najvrednijim delovima imovine bio je industrijski kompleks „Nova livnica“ na Novom Beogradu, koji obuhvata 11 objekata na preko 7 hektara građevinskog zemljišta.

Upravo je ovaj kompleks, kako je pisao Blic u oktobru 2021. godine, bio predmet pokušaja prodaje neposrednom pogodbom po ceni za koju se sumnjalo da je i do 10 miliona evra niža od tržišne.

Takav ishod je navodno sprečen intervencijom Ministarstva finansija i odbora poverilaca, nakon čega je raspisan tender koji je privukao sedam ponuđača i rezultirao znatno boljom ponudom od 43 miliona evra.

Nova livnica se, inače, nalazila odmah pored IMT-ove fabrike na Novom Beogradu.

Beobanka je, kako piše Nova ekonomija, imala hipoteku nad nepokretnostima IMT-a čija je vrednost bila 110 miliona evra. Firma ABL Solvent je, međutim, prvo kupila paket potraživanja među kojima su bila i ona Beobanke prema IMT-u, čime je postala glavni poverilac sa hipotekom nad imovinom. Zatim je kasnije na aukciji kupila imovinu IMT-a za 70,5 miliona evra.

Na taj način, deo novca od te prodaje vratio se upravo ABL Solventu kao hipotekarnom poveriocu.

I na kraju, zgrada Beobanke kod stanice Zeleni Venac čekala je na kupce gotovo 15 godina od otvaranja stečaja, da bi na kraju kompletno renoviranje bilo završeno prošle godine, kada je i zgrada primila prve zakupce, ali preimenovana u Brankov Business centar.

Šta kaže poslednji finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj za 2024. pokazuje da je ta godina završena sa gubitkom od 532 miliona dinara.

Ovaj minus je najvećim delom posledica otpisa nenaplativih finansijskih sredstava u iznosu od 570 miliona dinara. Istovremeno, banka je u 2024. godini ostvarila i simbolične prihode, poput skoro 40 miliona dinara od kamata i 2,4 miliona dinara od zakupa.

Tokom prvog kvartala 2025. godine, stečajni upravnik je uspeo da od prodaje preostalih nekretnina prihoduje 377,7 miliona dinara. Kada je na kraju marta 2025. podvučena crta u okviru izveštaja stečajne uprave, ukupna imovina Beobanke u stečaju iznosila je nešto više od 4 milijarde dinara.

Utvrđena potraživanja poverilaca iznose preko 4,33 milijardi dinara dok zvanični podaci iz finansijskog izveštaja za 2024. godinu otkrivaju da ukupan „nedostatak kapitala“ Beobanke iznosi 8,8 milijardi dinara.

Ova cifra, koja predstavlja razliku između ukupnih gubitaka i kapitala banke, može da ukaže da poverioci, ni nakon 23 godine čekanja, verovatno neće moći da budu do kraja namireni.