Energetski stručnjak: Trafostanice na Balkanu u očajnom stanju, nestanak struje moguć i kod nas

"Već godinama stručna javnost upozorava da su na Balkanu gubici u prenosu i u distributivnom sistemu preveliki. Do sada smo plaćali cenu kroz račune za električnu energiju. Znači, samo da podsetim, pre izbijanja ove krize, mi smo godišnje kroz prenosni distributivni sistem spaljivali jedan Kostolac B. Neprimereno je da je 3.800 gigavat časova električne energije gubimo u distribuciji, a više od 800 u prenosu. Ovo je sada refleksija te prakse", rekao je on za N1.

Neodržavanje sistema, neulaganje kako u proizvodne pogone, tako i u distributivne sisteme dovelo je do jučerašnjeg incidenta, smatra Zdravković.

"Kod nas se tp nije desilo, jer smo nasledili od naših predaka najbolji prenosni i elektrodistributivni sistem u ovom delu Evrope. Ali bez obzira na sve, ovo je posledica zastarala automatike odnosno kvarova na trafostanici. Od nekuda je moralo da krene, neki proizvodni pogon je ispao iz sistema. Kada dolazi do havarije – kada je potrošnja veća od proizvodnje", rekao je.

Celi evropski sistem je uvrežen, regionalne elektropriode su povezane od 2004. i mi ne znamo koje kilovate koristimo iz Tenta, Đerdapa, Kozloduja, objasnio je.

Međutim, da je ovde radila automatika kako treba, bilo bi drugačije, ponavlja.

Veruje da je problem nastao u Hrvatskoj.

"Dalmacija je mnogo podložna divljoj investitorskoj gradnji. Svaki apartman ima svoj klima-uređaj. Svaki privatni investor, svako ko izde neki apartman nije tražio od lokalne distribucije povećanje angažovane snage. S druge strane, hrvatsko primorje je veoma zavisno od vetrogeneratora, od novih izvora energije, solara. Tu nema balansa u dovoljnoj meri", naveo je Zdravković.

Po pravilima struke, dodaje, ako se desila havarija u Splitu ne bi trebalo da se ona oseti u Zadru, ali to zavisi od lokalnih distribucija.

Trafostanice u celoj južnoj Evropi, izuzev Grčke, jesu u užasnom stanju, tvrdi.

"Transformatorska ulja decenijama nisu menjana, nego su samo dolivana ono što treba. Mi imamo fizičke nečistoće u ulju, imamo veliku vlagu koja povećava provodnost trafo-ulja, to povećava temperaturu, odnosno pritisak i dolazi do eksplozije. Povećava se kiselost sredine, to više nije ono što je projektovano. Naravno, trebalo je da u ovom trenutku automatika da se isključi. Najbanalnije da kažemo, osigurači su trebali da ispadnu i jednostavno to se ne bi desilo", rekao je.

Upitan kolike su šanse da se ovako nešto desi kod nas, odgovara – veoma velike.

"To je sada pitanje sreće, mi imamo mogućnost da brzo reagujemo jer naša zemlja može da uvozi električnu energiju iz 24 pravca, to je elektroprenosni sistem koji je građen krajem ’60-ih i početkom ’70-ih godina prošlog veka, i mi smo zaista nasladili najbolje proizvodne pogone što se tiče elektroprivrede, kao i distributivni prenosni sistem. Stanje trafostanica je očajno", rekao je.

Podsetio je da smo umreženi i sa ostatkom Evrope.

"Ono što možda bude problem u narednim mesecima jeste katastrofalno stanje Elektroprivrede Ukrajine. Ukrajina je bila jedan od najvećih izvoznika električne energije u Evropi, sada su oni primorani da uvoze iz Evrope. Tu je i problem nedostupnog ruskog gasa za proizvodnju električne energije, pre svega u Italiji i državama koje su bazirale proizvodnju električne energije na gasu. To su zaista problemi", naveo je on.

Kada je reč o ljudskom faktoru, Zadravković napominje da je sistem vraćen na mrežu u zemljama regiona za dva sata.

"Oni su to sjajno obavili. I mi ovde, i u okruženju imamo dobre elektroinženjere, imamo odlične tehničare, ljude koji tu rade. Znači, to su sistemi koji su građeni decenijama i to je dobro. Loše je što neko strateški, loše upravlja tim resursima", naveo je on.

BONUS VIDEO: GOST: Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević