Podeli:
Foto: Shutterstock

Srbija trenutno ima velike viškove junećeg mesa, ali su male šanse da to dovede do ozbiljnijeg sniženja cene junetine u prodavnicama. Država interventnim otkupom pokušava da pomogne stočarima koji su zavedeni spektakularnim najavama izvoza u Tursku ušli u veliki tov junadi, a sad ne mogu da ih prodaju. Međutim, to što na tržištu postoje viškovi, neće prosečnom građaninu učiniti junetinu pristupačnijom.

U Srbiji, kako je već pisala Nova.rs, trenutno postoji između 10 i 12 hiljada grla utovljene junadi koja nemaju kupca i stočari su prinuđeni da ih daju u bescenje. Predstavnici uzgajivača tvrde da je glavni razlog za to što kasni interventni otkup koji je predložila Vlada.

Vlada Srbije, naime, odlučila je početkom septembra da pomogne proizvođačima tovne junadi interventnim otkupom u vrednosti dva miliona evra, a po ceni od 2,15 evra za kilogram žive vage. Država je tu meru uvela da bi podstakla tražnju junećeg mesa koja je, kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, pala 70 odsto i ublažila posledice koje je na privredu ostavila pandemija koronavirusa.

Foto:Daniel Grill / Tetra Images / Profimedia

Međutim, taj otkup kako su više puta upozorili uzgajivači u praksi ne funkcioniše onako kako se očekivalo, pa su prinuđeni da prodaju junad ispod propisane cene.

Agroekonomista Milan Prostran objašnjava da je država morala da interveniše, jer delom snosi odgovornost za viškove junećeg mesa na tržištu.

“Potpisujući sporazum sa Turskom država je na neki način nagovorila stočare da uđu u taj posao, pošto je stvorila uslove za veći tov. Na osnovu onoga što je moglo da se čuje u medijima, ljudi su računali na izvoz junećeg mesa u Tursku, pa su ušli u taj posao, a očigledno nisu računali na sve elemente posla”, objašnjava Prostran.

Stupanjem na snagu izmena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom  juna prošle godine otvorene su nove šanse za izvoz srpskim proizvođačima jer je Srbiji odobren bescarinski godišnji izvoz u Tursku za 5.000 tona junećeg mesa.

“Mnogi su bili zavedeni tim međudržavnim sporazumom. Nešto je od toga realizovano, ali veliki deo nije. Zato mislim da država oseća odgovornost jer su Turci delom otkazali ugovore, nudili niže cene nego što se očekivalo i sada su mnogi stočari u problemu”, naglašava Prostran.

Međutim, to nije jeftin posao za državu, a jasno je da ona ima obavezu da pomogne u njegovom prevazilaženju.

“Sada je pitanje kako rešiti problem proizvođača koji su zavedeni tim sporazumom, kako da ne ostanu skroz kratkih rukava i da dalje budu zainteresovani da se bave tom proizvodnjom”, dodaje Prostran.

Međutim, upozorava da država kada kupuje uvek gleda da prođe jeftinije, i jasno je da nikada neće ponuditi punu cenu.

Foto: Shutterstock

“Pokušava da prevaziđe taj problem, nudeći neku cenu koja možda ne donosi dobit, ali pokriva troškove i ostvaruje neku pozitivnu nulu. Ne treba očekivati da država plati toliko da proizvođači mogu tu da dobiju profit”, naglašava Prostran.

Višak junećeg mesa na tržištu, međutim, ne znači da će doći do smanjenja njegove cene u prodavnicama.

“Ne znam da li će doći do neke promene u ceni niti čak i da dođe do neki promena da će u konačnom potrošač dobiti mnogo jeftinije juneće meso. Trebalo bi da se u to uključe i  klaničari, ali oni će verovatno da gledaju svoj interes. Svi će pokušavati da kroz cenu što više kompenzuju svoje troškove. Ako bi čak i država sve kupila, morala bi onda da proda klaničarima po povoljnijoj ceni od one po kojoj je kupila, pa da možda dođe do nekog sniženja cene”, objašnjava naš sagovornik.

Prostran ističe da je jako važno da se proizvođači ne zavode nekim spektakularno najavljenim sporazumima o izvozu, posebno ka za nas nedovoljno ispitanim tržištima, pa da uđu u veliki tov bez svesti o problemima koji mogu da ih zadese na tržištima na koje je planiran izvoz.

“Uvek sam bio skeptik prema tim velikim međudržavnim sporazumima.To se često promoviše mnogo više nego što je stvarno, pričaju se mnoge stvari koje su previše optimistične bez osnova i onda proizvođači u tome vide svoje šansu. Onda kad taj posao ne ispadne onako kako je najavljeno država se vadi na tržište, da će ono to da reguliše” zaključuje.

Izgleda da ovog puta država ne može samo da se vadi na tržište, ali je pitanje da li će i koliko interventnim otkupom moći da reši višak junećeg mesa i krizu u kojoj se nalaze uzgajivači goveda u zemlji.

Stanovništvo Srbije nije veliki potrošač junećeg mesa, mnogo više se jede i svinjetina i piletina, a nema ni velikih potrošača, kao što su nekada bili veliki sistemi društvene ishrane ili školska ishrana, koji bi mogli da povuku velike viškove.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar