1
U Srbiji trenutno postoji između 10 i 12 hiljada grla utovljene junadi koja nemaju kupca i stočari su prinuđeni da ih daju u bescenje, priča za Nova.rs Čedomir Keco iz Udruženja uzgajivača goveda “Agroprofit” i upozorava da kasne interventni otkupi koje je predložila Vlada.
On pozdravlja odluku Vlade da zbog viška junadi na tržištu odvoji novac za otkup, ali ističe da to u praksi mnogo kasni, nekad i po mesec dana i da su stočari zato prinuđeni da prodaju junad po jako niskim cenama.
Vlada Srbije odlučila je početkom septembra da pomogne proizvođačima tovne junadi interventnim otkupom u vrednosti dva miliona evra, a po ceni od 2,15 evra za kilogram žive vage. Država je tu meru uvela da bi podstakla tražnju junećeg mesa koja je, kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, pala 70 odsto i ublažila posledice koje je na privredu ostavila pandemija koronavirusa.
„Viškovi junadi na tržitu su bili i veći, ali je pre 15 dana deo tova prodat u bescenje, izuzetno kvalitetna roba simentalske rase. Na primer, juče je u opštini Kula utovarena roba za 1,30 evra po kilogramu žive vage, što je bescenje”, ističe.
Predstavnik uzgajivača, međutim, ne može da kaže da li će niska cena po kojoj prodaju junad uticati na smanjenje konačne cene junećeg mesa u prodavnicama.
„Mogla bi cena i za jednu trećinu da bude jeftinija, ali tu moraju da svoju cenu koriguju i klaničari. Za sve to je potrebna intervencija i pomoć države“, ističe Čedomir Keco.
On upozorava da, zbog kašnjenja i problema u realizaciji otkupa na terenu, stradaju stočari.
„Da je država na vreme donela operativnu uredbu, a ne ovu koja je neostvarljiva, sve bi bilo drugačije. Mi gubimo vreme u čekanju rešenja, koje je predsednik Vučić najavio pre više od mesec dana. Čekajući prodali smo više od tri hiljade grla tovne junadi“, naglašava.
Mada bi uz podršku države cena žive vage trebalo na tržištu da bude oko 2,10 evra, prema njegovim rečima, na tržištu se dešava da se junad prodaju za 1,5 ili 1,6 evra jer je otkupljivačima potrebno mnogo vremena da dobiju podsticaje.
„Kada imamo višak na tržištu koji preti da uništi celu jednu oblast, država mora da upravlja tim viškom, a ne da nas ostavi na milost ili nemilost tržištu. Bilo bi dobro da se pomognu i stimulišu proizvođači da izvoze na arapsko tržište ili u Izrael“, predlaže Keco.
Upozorava da se već dešava da u pojedinim situacijama cena žive vage svinjetine bude skuplja od žive vage junetine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
