0
Zašto nema peleta? Tri su razloga, jedan je što nema drveta, kaže Zoran Drakulić, osnivač kompanije Bioenergy Point, jednog od najvećih proizvođača peleta u Srbiji. "Nama su Srbijašume ove godine isporučile 52,7 odsto potrebne količine drveta po redovnom ugovoru, a slično je i sa ostalim velikim peletarima. Drugo, tržište privatnog drveta je katastrofa. Sa povećanjem koje su Srbijašume imali, drvo je 4.800 dinara, a danas mi kupujemo na tržištu to privatno drvo, koje učestvuje 50 odsto u proizvodnji peleta, po ceni od 12.000 dinara", kaže Drakulić za Infobiz.
Toj ceni je, tvrdi, najviše doprinela jedna strana kompanija, piše N1.
„Ta kompanija radi 12 godina, ima oko 120 zaposlenih, a potroši 530.000 tona drveta godišnje. I oni su neverovatno digli cene, nemaju ograničenje izvoza – izvoze normalno, i to 80 odsto svojih proizvoda. Faktički, mi njima ne možemo da konkurišemo jer imamo limitiranu cenu, a oni nemaju. A, šta je čudno – to preduzeće godinama posluje na ivici rentabilnosti. Od vlade smo tražili da tamo ode finansijska inspekcija“, navodi Drakulić.
Na pitanje kako do sada to nije bio problem, jer taj investitor radi ovde već 12 godina, Drakulić kaže da je u međuvremenu porasla potrošnja peleta i situacija se na tržištu promenila.
„Vi ovde držite investitora koji nema proizvodnju u Austriji, ali interveniše austrijski ambasador. Ja kažem ok je ako interveniše, mi ćemo da platimo da se vrati u Austriju, ima i tamo drveta“, rekao je Drakulić .
Navode da „Kronospan Srbiju košta 180 miliona evra“, finansijska direktorka te kompanije Lana Mošić ocenjuje kao potpuno netačnu i besmislenu informaciju.
„Kronospan posluje kao i sva druga preduzeća, potpuno u skladu sa zakonom, a posebno naglašavamo da redovno uplaćujemo u budžet sve poreze, doprinose i dažbine. Takođe, nismo korisnik nikakvih subvencija“, ističe Lana Mošić.
Kompanija Kronospan je u Srbiji, kaže, prisutna od 2007. godine. To je, dodaje, green field investicija vredna 135 miliona evra.
PROČITAJTE JOŠ
„Bavimo se proizvodnjom pločastih materijala na bazi drveta, (sirove i oplemenjene iverice), koja je kapitalno intenzivna delatnost, sa visokim stepenom automatizacije. Naši najveći kupci su renomirani domaći proizvođači nameštaja: Forma Ideale, Matis, Jela Jagodina i drugi, koji ukupno zapošljavaju preko 3500 radnika. Od 80 do 85 odsto godišnje proizvodnje plasiramo na domaćem tržištu. Direktno zapošljavamo više od 150 zaposlenih, a indirektno, kod eksterno angažovanih pružalaca usluga još 1.000 zaposlenih“, navodi Mošić u odgovoru redakciji Infobiza.
Cenu proizvoda Kronospana diktira, kaže – tržište i proizvodni troškovi.
„Tržište pločastih materijala od drveta u Srbiji je slobodno i uvoz našeg proizvodnog sortimenta nije ograničen, tako da su na našem tržištu prisutni i drugi proizvođači iz zemalja EU i Turske (do ove godine i iz Rusije i Belorusije) i konkurencija je jaka“, navodi ona.
Snabdevanje drvnom sirovinom je, dodaje, i za ovu kompaniju u poslednjih godinu dana – neizvesno.
„Imali smo zastoje u proizvodnji zbog nedostatka materijala u nekoliko navrata. Ugovori za snabdevanje drvnom sirovinom koje imamo potpisane za ovu godinu, do sada su realizovani tek 20 odsto od ukupne ugovorene količine, a približavamo se kraju godine. Na dalje je realizacija istih potpuno nepredvidiva. Proizvodnja iverice pripada industriji nameštaja, u kojoj privredni subjekti imaju obavezu i trude se kao i svi, naravno, da u ovim kriznim periodima održe kontinuitet u poslovanju i sačuvaju više hiljada radnih mesta. Međutim, zbog neizvesnog tržišta drvne sirovine i mogućih zastoja u proizvodnji, realan je rizik da više hiljada radnih mesta u drvnom sektoru Srbije koji je vezan za proizvodnju nameštaja bude ugroženo“, navodi finansijska direktorka kompanije.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO: Pelet „nestao“ sa stovarišta
