"Dome, slatki dome, upali svetlo": Pametni stanovi nude lagodan život i sve su popularniji, ali kvadrat košta i do 5.000 evra

Sve češće u oglasima na sajtovima agencija za nekretnine može da se pročita da se prodaju “pametni domovi”, odnosno stanovi sa “smart home” sistemima.

Na prvi pogled, ovi stanovi izgledaju kao i svi drugi – nameštaj je isti kao i u bilo kom drugom stanu, a ne razlikuju se ni bela tehnika, niti mali kućni aparati. Međutim, razlika je u funkcijama koje ti uređaji imaju, odnosno kako se ovi uređaji koriste.

Na tržištu već nekoliko godina unazad postoje “pametni” uređaji, poput robotskih usisivača koji podove sređuju sami ili veš mašina koje se pale uz pomoć moiblne aplikacije, a upravo po tom principu funkcionišu pametni stanovi.

U njima, naime, postoje instalirani sistemi koji stanarima omogućavaju da “na daljinu” pale i gase svetlo, podešavaju grejanje, pa čak i da spuštaju i podižu roletne, a sve tako što će stanar podestiti jednostavne komande – za paljenje i gašenje svetla, podizanje i spuštanje roletni i slično.

Takav sistem može da se poveže i sa centralnim grejanjem, alarmom i video nadzorom, pa čak i sistemom za zalivanje cveća.

Pametnim sistemima može da se upravlja i van stana. Primera radi, uz pomoć odgovarajućih mobilnih aplikacija moguće je koristiti interfon, pa i otključati stan, čak i kada korisnik uopšte nije kod kuće.

Takođe, dok parkira automobil, može da pozove lift i tako izbegne čekanje.

Pored toga što olakšavaju život, pa mogu da budu posebno korisni starijim i teško pokretnim osobama, još jedna karakteristika pametnih stanova jeste energetska efikasnost, što u principu znači da su u pitanju štedljive nekretnine, u kojima nema “rasipanja” struje i vode, a to automatski znači i niže račune.

Ako nema interneta - nema ni svetla, ni grejanja...

Iako na prvi pogled sve deluje idealno, kao da stan radi za svog stanara, ovi sistemi nisu savršeni. Prvi problemi mogli bi da se jave već sa nestankom interneta, jer je pametni sistem povezan na njega.

Takođe, ako se nešto pokvari, nije dovoljan prvi majstor na oglasima, već je potrebno kontaktirati profesionalca koji se specijalno bavi pametnim sistemima.

Bez jake lozinke i profesionalaca koji ugrađuju sistem, iskusni hakeri mogu čak i da hakuju pametnu kuću, ali je činenjnica da je to više scena iz filma, nego realnost.

Na kraju, za prosečnog čoveka u Srbiji, problem može da bude i cena.

Kvadrat i do 5.000 evra

Na tržištu nekretnina postoje čitave pametne zgrade, u kojima se u svakom stanu koristi takav sistem. Jedna od takvih zgrada nalazi se na Dedinju. U njoj, stan od 50 kvadrata košta 200.000 evra, dakle 4.000 po kvadratu. U pitanju je dvosoban stan na trećem spratu, koji se sastoji od spavaće sobe, kupatila, toaleta, kuhinje sa dnevnim boravkom i trpezarijom i terasom okrenutom ka dvoruštu. Inače, stan se nalazi u okviru kompleksa koji ima svoje dvorište i teretanu.

Povoljnija opcija postoji na Voždovcu, gde stan iste površine košta oko 127.500 evra, dakle 2.550 po kvadratu. “Pametnih” stanova ima i u centru Berograda, na Dorćolu, gde se prodaje nekretnina od 55 kvadrata, a oglašena cena je 264.000 evra (4.800 po kvadratu).

Takođe, “pametni” stan smo pronašli i u Zemunu. U pitanju je stan od 70 kvadrata, čija je cena 178.000 evra (oko 2.500 po kvadratu).

Inače, pametni sistemi mogu da se instaliraju u bilo koji stan ili kuću, tako da i građani koji već imaju nekretnine, a žele da ih opreme na ovaj način, to mogu da urade.

BONUS VIDEO Koliko je realna cena kvadrata u Beogradu?