Koliko je opasan dozvoljeni minus

Biznis 09. avg. 202107:15 > 08:00
Podeli:
Salter
Šalter Foto:Newsmax Adria

Kamate na dozvoljeni minus su visoke, a pogotovo za nedozvoljeni minus gde idu i do 50 odsto, zato je savet Udruženja potrošača Efektiva da građani pre uzmu kredit, nego da se stalno bude u minusu i po po maksimalnoj kamati.

Dozvoljeni minus je pozajmica koju banka odobri određenim limitom, znači rezerviše određena sredstva, ne znajućui kada i da li će klijent to da iskoristi, dok se kod kredita potpiše ugovor i klijent dobija novac, gde po ugovoru ima da plati određenu kamatu i to je unapred sračunato šta, kako i koliko će dužnik da plati.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva kaže za portal Nova.rs da zna primere gde su ljudi i po nekoliko godina u dozvoljenom minusu.

„Kad sračuna koliku su kamatu dali banci na to, to su nenormalni iznosi“, upozorava Gavrilović iz Efektive.

On zato savetuje građane da ako im je potreban novac da je onda bolje da uzmu kredit i da onda sa nekom od kamatom plaćaju gde se vidi koliko će to da bude plaćeno.

Kada se otplati ne duguje se više ništa i to je bolje nego da ste stalno u nedozvoljenom minusu i stalno u maksimalnoj kamati, savetuje Gavrilović.

Naime, banka kod dozvoljenog minusa nije sigurna da li će dužnik uzeti ili ne i banka na taj minus stavlja veću kamatu.

Foto: TANJUG/ TARA RADOVANOVIC/bs

„One su nenormalno visoke i naravno da banke računaju sa tim da veći broj dužnika koji dobije odobrenje za dozvoljeni minus zapravo isti iskoristi“, navodi za naš sagovornik i upozorava:

„Građani se neprikladno odnose prema tom dozvoljenom minusu i dobar deo njih koristi ga kao 13. platu što on sigurno nije.“

Na primer ako banka odobri dozvoljeni minus u visini plate i dužnik odmah uđe i iskoristi ceo taj minus do kraja, faktički je podigao tu jednu platu viška i sa svakom sledećom platom dužnik samo može da dođe na nulu.

Naime, dužnik tada ne može da se vrati nikako u plus i onda konstantno banci plaća maksimalnu kamatu, i banke na tome sasvim dobro zarađuju i više nego na bilo čemu drugom, tvrdi Gavrilović.

„To im je da kažem neko opravdanje zašto su te kamate veće na dozvoljeni minus, mada opet nema logike zašto su toliko veće i po nekoliko puta u odnosu na kamate koje se daju na kredite, ali jednostavno je to ponuda uzmi ili ostavi, dužnika niko ne tera da to potpiše, kada potpiše, to je to“, kaže za Nova.rs Gavrilović.

Kada se radi o nedozvoljenom minusu, one jedna vrsta, kako kaže Gavrilović, fenomena.

Kako može da se koristi nešto što je nedozvoljeno, pita se naš sagovornik i postavlja pitanje da li u tom smislu postoji nedozvoljeni kredit.

„Znači kao kredit vam nije odobren ali ste ga vi ipak uzeli i plaćate duplo veću kamatu na njega. Nedozvoljeni minus je klasična navlakuša dužnika“, navodi Gavrilović.

Naš sagovornik objašnjava to na sledećem primeru – kada neko dobije dozovljeni minus u visini plate i zaduži se do kraja, onda postoje mehanizmi da dužnik može da pusti dve uplate u isto vreme i sistem banke ne prepoznaje tog istog trenutka ali kada se sprovedu u delo te dve uplate, zapravo dužnik uđe u nedozvoljeni minus i samim tim banka na taj iznos naplaćuje, tvrdi Gavrilović, velike kamate.

„Postavlja se pitanje zašto postoji nedozvoljeni minus“, kaže naš sagovornik i dodaje:

„Navlakuša kako bi banka na osnovu toga naplaćivala mnogo veću kamatu jer dozovoljeni i nedozvoljeni minus su nešto na šta banka ne može da računa da će klijent da koristi ili ne, ali ona postavljajući tu neku granicu da kažemo fiktivnu, gde kaže dovde ti je dozvoljeno, odavde ti je nedozvoljeno zapravo tu granicu koristi kako bi onaj iznos u takozvanom nedozvoljenom minusu kamatila tom nekom drastično većom kamatom.“

registar stvarnih vlasnika
Foto: Filip Krajinčanić/Nova.rs / Narodna banka Srbije

Upravo zato u Efektivi savetuju građane da ne uzimaju uopšte dozvoljeni minus i ističu da je bolje uzeti kredit u tom iznosu.

„Pa neka je i 50.000 dinara na 10 meseci, pa da se plaća po 5.000-6.000 kamate, opet je jeftinije nego da se uđe u dozvoljeni minus iz kog ne može da se izađe sopstvenim primanjima nego su potrebna dodatna finansijska sredstva kako bi se iz tog dozovljenog minusa dužnik izvukao“, upozoravaju u Efektivi.

Ističu da često kada banka odobri dozvoljeni minus koji je nešto manji od visine plate, svakom narednom platom ona prosečno ostavi toliko da može da naplati kamatu.

„Sa svakom sledećom platom dužnik će biti na nuli ili u blagom plusu, kada njemu istekne dozvoljeni minus, on je u nemogućnosti da mu poslednja plata pokrije dug jer je na nuli i bez dinara na računu, a mora da preživi do naredne plate, i onda kaže nema veze produžite minus i onda ga banka tako konstantno drži u minusu jer on na svakih šest meseci mora da ga obnovi kako bi imao opet tu jednu platu koju je unapred potrošio kako bi mogao da koristi taj novac za svakodnevni život, to je ta navlakuša tog dozovljenog minusa“, upozorava Gavrilović.

Kolike su kamate na dozvoljeni nedozvoljeni minus?

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za jun ove godine, kamatne stope na dozvoljeni minus kod banaka kreću se od 9,77 odsto pa do 36,33 posto.

Sa druge strane, kamatne stope na nedozvoljeni minus kreću se od 9,81 odsto pa čak do 50,57 posto.

Kada se radi o iskorišćenom dozvoljenom minusu, uglavnom se nalazi na oko 50 odsto iznosa koje su banke odobrile klijentima kao dozvoljeni minus.

Bonus video – Anketa sa Šapčanima povodom otkaza u fabrici Yazaki

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar