"Crni petak u Srbiji je manipulacija trgovaca": Tržišna inspekcija ne uspeva da ih iskontroliše, evo kako da se zaštitite

Black Friday popusti u Srbiji nisu isti kao u Americi ili u zapadnoj Evropi.

„Kada govorimo o Black Friday u Srbiji, mi ovaj događaj pratimo godinama kod nas. Taj ‘Crni petak’ kod nas nije kao u Americi ili određenim zemljama zapadne Evrope – da ljudi čekaju ujutru da se otvori vrata, pa da kupe televizor za 50 dolara, koji je pre akcije koštao 500 dolara. Iako su neke firme koje posluju u Srbiji iz zapadne Evrope, kada dođu ovde, prilagođavaju se domaćoj praksi i poslovima“, navodi Gavrilović za portal N1.

Kod nas, ističe on, ako ima popusta – uglavnom su mali.

„Kod nas ako ima popusta, to su neki manji popusti ili tamo gde su veći, to je uglavnom na neku robu koja ne ide, pa ide da se to rasproda – neke boje ili neke veličine koje se nisu dobro prodale. Retko ko može da kupi nešto na popustu i da kaže da je dobro prošao“, nastavlja sagovornik.

„Podignu cene pred Black Friday, pa spuste na taj dan – da izgleda kao da ima popusta“

Druga važna stvar je da trgovci koriste „famu Crnog petka“ da bi proizvod prodali po istoj ili nešto nižoj ceni, kazao je Gavrilović.

„Druga stvar je da trgovci koriste “famu Crnog petka” da bi robu prodali po maltene istoj ceni ili tek nešto malo sniženoj. Mi pratimo neki proizvod dva meseca pred “crni petak” gde on košta 10.000 dinara. Onda pred samu akciju mu dignu cenu na 15.000, pa spuste za Black Friday na 10.000 ponovo – u tom smislu oni prodaju proizvod po istoj ceni, a kažu da su ga prodali po sniženoj. Ili se desi da spuste cenu na 9.500, pa kažu da je cena snižena sa 15.000 na 9.500, a zapravo se radi o popustu od 500 dinara“, ističe on, dodajući da se dešava i da akcije koje su imali u prethodnom periodu u tom periodu samo nazovu “Black Friday”, kao i da prelepljuju cene.

Postavlja se pitanje da li ovako nešto dozvoljeno raditi i da li postoje propisi koji sprečavaju ovakve radnje.

U Srbiji, oglašavanje prodaje pod nazivom „Crni petak“ spada u akcijsku prodaju po Zakonu o trgovini i trgovci su u obavezi da se pridržavaju zakonskih odredbi koje zabranjuju prividno sniženje cene robe. Prema onome što Gavrilović navodi, ali i na osnovu onoga što smo sami uspeli da primetimo, jasno je da trgovci ne poštuju propis i da to neko treba da sankcioniše – ipak, navodi Gavrilović, tržišna inspekcija se ovime ne bavi.

„To je obmanjujuće ponašanje i tržišna inspekcija to mora da kažnjava. Nažalost, tržišna inspekcija to ne radi. Problem je što nedostaje ozbiljan tržišni nadzor. Nemamo dovoljan broj inspektora, a posebno nema dovoljno inspektora sa dobrim platama koji bi to redovno kontrolisali“, smatra on.

Portal N1 je pitao tržišnu inspekciju da li je tačno da tržišna inspekcija ne kontroliše dovoljno ovakve vidove obmanjujućeg ponašanja pojedinih trgovaca, kao i na koji način se, ukoliko postoje, ovakve manipulacije sankcionišu, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nisu dobili odgovor.

Koja je razlika između sniženja i rasprodaje?

Ipak ovakva situacija pogoduje trgovcima jer na ovaj način uspevaju da „sebi naprave veći promet i veći prihod, a ne da omoguće potrošačima da kupe to nešto značajno jeftinije“.

U tom smislu je, kako ne bi došlo do dalje obmane, važno je i praviti razliku između termina “sniženje” i “rasprodaja” – za Black Friday su vezana sniženja, a ne rasprodaja.

„Tu se radi o prodajnim podsticajima u Zakonu o trgovini. To je kada se određena radnja oslobađa lagera tj. robe na stanju ili dela robe jer tu robu više neće nabavljati, pa se to rasprodaje. Ili kada se firma zatvara, radnja se gasi, pa se rasprodaje roba. To mora da bude jasno naznačeno. Kada je u pitanju akcija ili sniženje to znači da ja npr. imam određeni asortiman robe koji prodajem i sada pravim akciju 15 dana i dajem 20 odsto popusta. Kad 15 dana istekne vratim cenu robe na standardnu i nastavim da prodajem tu robu. Na rasprodaji takođe cene često budu niže nego kada se govori o sniženju“, objašnjava sagovornik N1.

Saveti za potrošače

Potrošači prvo, kako navodi Gavrilović, ne treba da posmatraju Black Friday kao nešto gde će ostvariti velike popuste i potrošiti manje.

„Prvo ne treba da čekaju da se vode tim Black Friday-om kao da će tu nešto da uštede. Treba da prate cenu nekog proizvoda tokom nekog dužeg vremenskog perioda. Takođe, čak i ako utvrde da je nešto na popustu, treba da provere kod drugih prodavaca jer se često dešava da kod drugih regularna cena bude jeftinija nego ona na popustu tokom Crnog petka. Ima i ljudi koji jednostavno, i to ne mali broj tih ljudi procentualno, koji jednostavno vide – piše nešto na popustu i oni to kupe, jer ne proveravaju da li je to realna cena, koliko je to koštalo pre toga, da li ima negde jeftinije da se nađe i tako dalje. I onda se vode jednostavno tim nazivom „akcija“, „popust“, „Black Friday“ i kupuju“, kazao je Dejan Gavrilović.

Onlajn kupovina – veća opasnost od prevare

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) navodi da su tokom trajanja akcija „Black Friday“, ali i internet prevara generalno, najučestalije „fišing prevare“.

„Utvrđeno je da je najčešći način vršenja ove vrste prevara slanje linkova građanima koji vode na tzv. fišing (phishing) sadržaje, gde se korisnici dovedu u zabludu da se prijavljuju na zvaničnu stranicu određene platforme za prodaju, ili da izvrše uplatu i isplatu putem proverenog internet servisa, nakon čega se tako pribavljeni podaci mogu zloupotrebiti u različite svrhe, najčešće za pribavljanje protivpravne imovinske koristi“, naveo je MUP u odgovoru za N1.

Pored navedenog, navode iz ministarstva, uočeni su česti slučajevi zloupotreba platnih kartica „onlajn“.

„Pored navedenog, uočeni su česti slučajevi zloupotreba platnih kartica ‘online’, gde građani putem elektronske pošte, ‘(čet) chat’ aplikacija ili različitih veb sajtova šalju fotografije ili podatke sa svojih platnih kartica neproverenim subjektima sa kojima komuniciraju, čime im daju pristup tekućim računima i novčanim sredstvima na istim“, rečeno je.

Savet građanima je da prodajnim servisima na Internetu priđu sa dozom opreza, navodi MUP.

„Savet građanima je da prodajnim servisima na internetu priđu sa dozom opreza, naročito kada se radi o deljenju ličnih i osetljivih podataka poput podataka sa platnih kartica, koje treba deliti samo u izuzetnim slučajevima, i to nakon što na neki drugi način potvrde da ih šalju fizičkom ili pravnom licu kojem su i nameravali. Ne treba vršiti plaćanja na Internet stranicama dobijenim putem nekog linka, preko mejla ili društvenih mreža, već samo na stranicama verifikovanim od strane kompanija poput Visa ili Master Card.“, navedeno je za N1.

Ukoliko neko traži da slikate prednju i zadnju stranu vaše kartice, rečeno je, i tu sliku mu pošaljete nemojte to činiti, jer gotovo sigurno je u pitanju pokušaj prevare – gotovo uvek je nešto što je „previše dobro da bi bilo realno“ na Internetu dobar indikator da i nije realno.

Iz kompanije Kaspersky su navodili da su tokom „Crnog petka“ najrasprostranjenije šeme sa fiktivnim radnjama, gde ljudi plaćaju proizvode koje nikada ne dobiju. To je kazao i Dejan Gavrilović ispred udruženja Efektriva.

„Pored kupovine u prodavnicama, aktuelne su i onlajn kupovine sa popustima. Međutim, tu treba biti oprezniji jer su prevare češće. Prvo moraš da proveriš od koga kupuješ. Ako firma stoji iza toga, treba videti koja je firma, kakve su reference te firme, koliko postoji i jako bitno da li je račun te firme u blokadi jer ako je slučajno u blokadi ili ima česte blokade, to ukazuje da ta firma ne posluje baš kako treba i da u slučaju blokade računa potrošač, ne može da ostvari pravo na povraćaj novca. Sve treba da se proveri, jer ako je firma registrovana u APR-u, ne znači da je proverena“, poručuje sagovornik portala N1.

Kako je nastao „Black Friday“?

Black Friday ili “Crni petak” počeo je da se organizuje tokom 1950-ih godina u Americi i dolazi od navike da se kupuje nakon Dana zahvalnosti. Ali sam termin nije imao veze sa kupovinom, već sa gužvama u saobraćaju.

Budući da je Dan zahvalnosti najveći porodični praznik u Americi, kada se okuplja porodica iz svih krajeva zemlje, narednog dana u gradovima širom SAD nastaje potpuni kolaps u saobraćaju, zbog čega su upravo saobraćajci ovaj dan prozvali “Crnim petkom”. Dvadeset godina kasnije, kada je ovaj fenomen postao poznat, prodavci su počeli masovno da koriste termin Black Friday, kao dan kada u svojim sveskama obeležavaju najveći profit.

Crni petak od 2005. godine postaje najprometniji dan u pogledu trgovine i prodaje, a kako samo jedan dan nije više dovoljan, popusti najčešće traju i preko vikenda. Nastavak ovog praznika javlja se i u ponedeljak, kao Cyber Monday – dan koji je rezervisan za popuste na online kupovine.

Ovaj dan u našoj zemlji postao je popularan tek pre deceniju, iako nikada nije zaživeo u pravom smislu kao u Sjedinjenim Američkim Državama.

Bonus video: Crni petak: Marketinški trik ili stvarna ušteda