Foto: TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ / nr

Predsednik Privrede komore Srbije (PKS) Marko Čadež najavio je danas da ta institucija priprema nove ekonomske mere koje će predložiti Vladi Srbije, kako bi privrednicima pružili još jednu "dozu" pomoći u ublažavanju posledica epidemije koronavirusa.

„Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća su dosadašnjim merama države uspela da se sačuvaju, međutim, te mere uskoro ističu, a PKS sada priprema nove mere koje će gledati da što pre predloži Vladi Srbije“, rekao je Čadež na Šestoj međunarodnoj konferenciji „Svet posle korone“ u okviru Beogradskog strateškog dijaloga.

On je rekao i da će nove mere biti dizajnirane tako da banke i privrednici nemaju problema kada ekonomske mere donete u aprilu isteknu.

„Moramo da idemo u susret novim merama, ne možemo da čekamo, jer privrednik sigurno neće pre da plati porez, a da ne plati detetu ručak“, kazao je Čadež.

Prema njegovoj je oceni država brzo i efikasno reagovala u očuvanju privredne aktivnosti donošenjem ekonomskih mera, iako, kako kaže, u tom trenutku to nije bilo lako, jer su njoj prioritet bili ljudski životi, bolnice, respiratori…

„Naravno da je Vlada Srbije bila okrenuta tome da zaustavi epidemiju, jer ako to dugo traje i ako se ne zaustavi na vreme, onda nemate ni ekonomiju“, primetio je Čadež i dodao da je PKS radila na tome da se očuva srž privredne aktivnosti.

Istakao je da su o tome mnogo diskutovali sa epidemilozima, te dodao da su epidemiološka situacija i privredna aktivnosti dva suprotna koncepta.

Virus korona, dodao je, doneo je mnogo neizvesnosti i novina, podsećajući da je prva bila uvođenje moratorijuma.

„To je bila novina za banke, a da ne pričam o drugim sektorima kao što su transport i koliko smo se trudili da održimo protok kamiona i roba kroz region i do Evropske unije, vozači su slati u karantin, gledali smo kako da donesemo uredbe da oni budu izuzeti od toga…“, ispričao je Čadež kako je izgledao uticaj epidemije virusa na privredu.

Prema njegovim rečima, 2.000 kompanija iz proizvodnog sektora je u tom trenutku ili skroz zaustavilo proizvodnju ili smanjilo obim, a sada od tog broja dve trećine radi u punom kapacitetu.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar