Arsić: Srbija je i dalje u grupi zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi

„Procenjujemo da će visoka stopa rasta ostati u drugom kvartalu zato što se poredi sa niskom osnovicom od prethodne godine, nakon čega će doći do određenog usporavanja, tako da mislimo da je na nivou cele godine procena rasta BDP-a oko 3,5 odsto. To je u poređenju sa drugim zemljama u Evropi relativno dobar rast“, kazao je Milojko Arsić na predstavljanju novog Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politike, čiji je glavni urednik.

Dodao je da se razvijene zemlje nalaze ili u stagnaciji ili u vrlo sporom opravku, dok nešto bolji oporavak imaju zemlje Centralne i Istočne Evrope, a najbolje rezultate postižu zemlje Zapdnog Balkana.

Prema njegovim rečima, privredni rast Srbije u prvom kvartalu ove godine počivao je na relativno visokoj domaćoj tražnji, dok je spoljna tražnja i dalje bila niska, usled slabog privrednog rasta u Evropskoj uniji.

Kako je dodao, posmatrano po privrednim delatnostima glavni nosioci rasta bili su građevinarstvo, ali i nove i tradicionalne usluge – IT i telekomunikacije, kao i trgovina, saobraćaj, turizam, finansijske usluge. Istakao je i da u malim privredama, kao što je srpska, domaća tražnja može da bude pokretač rasta u kraćim vremenskih periodima, ali je u dugom roku za rast presudan rast izvoza.

Arsić je naglasio i da bi inflacija na kraju godine u Srbiji trebalo da se spusti na oko 3,5 odsto, što, kako je naveo, znači da će prosečan rast cena u ovoj godini najverovatnije biti u intervalu od četiri do 4,5 odsto.

Podsetio je i da je u maju inflacija u Srbiji spuštena na 4,5 odsto, čim se nakon skoro tri godine spustila na gornju granicu ciljanog koridora Narodne banke Srbije.

Arsić je naglasio da je usporavanju inflacije najviše doprinelo praktično zaustavljanje rasta cene hrane i energenata, koje su bile glavni pokretač velikog ubrzanja inflacije od sredine 2021. do polovine 2023.

Dodao je da u ovoj godini najveći doprinos inflaciji dolazi od rasta cena usluga, što je inače slučaj i sa drugim evropskim zemljama.

„Uprkos povoljnim inflatornim trendovima od početka godine, Srbija je još uvek u grupi zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi, odmah iza Rumunije i Crne Gore s primetno većim rastom potrošačkih cena nego u evrozoni i u regionu CIE“, rekao je Arsić.

Do kraja godine, kako je naveo, očekuje se smanjivanje međugodišnje inflacije usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka i još uvek prilično restriktivnih monetarnih uslova.

Procenio je i da bi to smanjenje inflacije bilo sporije nego što je bilo u prethodnom delu godine.

On je objasnio da je glavni razlog zašto u Srbiji neće biti naglog pada inflacije taj što je ona rezultat sistemskih faktora, odnosno rasta jediničnih troškova rada, koji se događaju ne samo u Srbiji, nego i u celoj Evropi.

Arsić je kazao i da zarade u Srbiji stagniraju, a ne padaju, jer svaka promena koja je manja od jedan odsto, kako je objasnio, predstavlja stagnaciju.

„Nominalne zarade od januara do aprila su porasle za 0,8 odsto, a realno su opale za 0,8 odsto. I to možemo očekivati u nastavku godine. Moguće da će pri kraju godine doći do nekog rasta zarada sezonski, obično negde u novembru ili u decembru“, rekao je on.

***

BONUS VIDEO - Guvernerki i NBS kupus kriv za stopu inflacije u Srbiji: Šta su građani sve morali da izbace iz svoje potrošačke korpe?