0
Nekolicina sudskih veća u Vrhovnom kasacionom sudu bliskih bankama donose preinačujuće revizije u korist banaka, a gde je ranije odlučeno u korist građana. Ostala sudska veća sude po zakonu. Pre dopune Stava VKS iz septembra 2021. godine 99,9 odsto presuda Vrhovnog kasacionog suda bilo je u korist građana, kaže za portal N1 advokat Zlata Rašević iz Beograda. Ona ističe da je reč o “isplaniranoj medijskoj hajci” gde se pominju samo odbijajuće presude, kako bi se uticalo na građane da se odreknu tužbenih zahteva. “A jednom kada se odreknu, više nikada neće moći da tuže po tom osnovu”, upozorava Rašević.
Dužnici koji su banke već „dobili“ na sudu i naplatili od banaka iznose koje su im prethodno dali na ime troškova obrade kredita, sada strahuju da će taj novac morati da vrate. Razlog je što je Vrhovni kasacioni sud po revizijama određenog broja pravosnažnih sudskih presuda već odlučio da građani treba da vrate novac koji su sudski naplatili od banaka. Strahuju i dužnici koji su još u sudskim postupcima i koje banke pozivaju da odustanu od tužbenih zahteva, prenosi N1.
U Udruženju banaka Srbije navode da se pred Vrhovnim kasacionim sudom trenutno vodi nekoliko hiljada postupaka revizije pravosnažnih sudskih presuda po tužbama građana protiv banaka i ponovo pozivaju građane da se odreknu svojih tužbenih zahteva „i da na taj način sa bankom, sa kojom su u sporu povodom nakanda, urede odnose na obostrano zadovoljstvo“.
Advokati, pak, ističu da građani treba da ostanu pri svojim zahtevima.
Pročitajte još:
Zlata Rašević kaže da građani koji su tužili banke, a sporovi su im u različitim fazama ili na osnovnom, ili višem sudu, a pojedinima i u reviziji kod Vrhovnog kasacionog suda treba da se obrate svom advokatu koji ih u tom sporu zastupa kao tužioce.
„Koja god da je faza spora, građani treba da ostanu pri svom zahtevu, obzirom da nijedan zakon ne daje pravo bilo kome da naplaćuje troškove koje ne može da dokaže da je imao, pa tako ni bankama. Na strani građana su svi zakonski propisi i presude Evropskog suda pravde“, ukazuje naša sagovornica.
Ukoliko su u maloj grupi građana, pogođenih revizijom banke, a na štetu građana, pravdu – smatra Rašević – treba da zatraže pred Ustavnim sudom.
Rašević podseća da je banka – tužena strana.
„A, od tužene strane ne treba tražiti, ni dobijati savete. To bi bilo slično kao kada biste otišli kod poslodavca koga ste tužili jer vam je zadržao pare za topli obrok, po savet šta da radite u tom sporu“, navodi sagovornica N1.
Građani kad odu u banku, dodaje ona – ne razgovaraju sa šefom pravne službe.
„Ne razgovaraju čak ni sa pravnikom, već službenikom koji ne zna ništa o njihovom predmetu pred sudom. Najbolji pregled i uvid ima onaj ko taj spor vodi u vaše ime, ko odlazi na suđenja, piše podneske u konkretnom sporu, ko je profesionalac na sudu, a ujedno i prati dešavanja vezanim za tu vrstu sporova. On je adresa za pitanja“, navodi Rašević.
Na pitanje koje presude višeg suda „padaju“ na reviziji kod Vrhovnog kasacionog suda i da li VKS usvaja sve revizije koje su banke podnele, sagovornica portala N1 ističe da „šablon“ ne postoji.
„Postoje samo različita veća sudija kojima je raspoređen predmet u Vrhovnom kasacionom sudu“, navodi Rašević.
Ona ističe da se prema podacima samih banaka (UBS) većinski presuđuje u korist građana.
„Tako da se radi o isplaniranoj medijskoj hajci gde se pominju samo odbijajuće presude, kako bi uticali na građane da se odreknu tužbenih zahteva. Jednom kada se odreknu, više nikada neće moći da tuže po tom osnovu. Nekolicina sudskih veća u VKS bliskih bankama donose preinčujuće revizije u korist banaka a gde je ranije odlučeno u korist građana. Ostala veća sude po zakonu. Pre dopune Stava iz septembra 2021. je 99,9 odsto presuda Vrhovnog kasacionog suda bilo u korist građana“, ističe Zlata Rašević.
Ona dodaje da nema zakonskog osnova da se u sporovima male vrednosti, poput ovih, uopšte prihvata odlučivanje po posebnim revizijama, „kada postoji ujednačena pravna praksa, kao što je to bio slučaj pune tri godine“.
Banke, navodi sagovornica portala N1, još nisu naplatile novac po malobrojnim odlukama o reviziji ovih sporova.
„Da bi mogla to da uradi banka mora da pokrene postupak protivizvršenja protiv tužioca, a problem je izašao u javnost i sad nije baš popularno da se tako nešto uradi“, navodi Rašević.
Većinski i dalje sporove, kaže, dobijaju građani, koji su u najvećem broju naplatili svoje troškove po zakonu.
„Izuzetno je važno da građani ne treba da dozvole da im se vrši nezakonita naplata bilo čega, pa ni troškova banaka koje ne mogu dokazati da su ih imale“, navodi ona.
Ako je jedno nezakonito – biće i drugo
Ako građani jednom pristanu na nezakonitu naplatu, dodaje Zlata Rašević – pojaviće se i druge.
„Više neće biti kraja nedokazanim naplatama, posebno što već imamo stavove istog Vrhovnog kasacionog suda u tužbama za naplate Elekroprivrede Srbije, komunalnih preduzeća i toplih obroka zaposlenih, i svi su – na štetu građana“, upozorava advokat Zlata Rašević.
BONUS VIDEO: Veća rata za kredite u evrima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
