0
Razgovor za posao se sa punim pravom svrstava u jedan od najstresnijih događaja u životu, te uprkos tome što danas kandidati mogu vrlo lako preko interneta da pronađu sve neophodne informacije da bi se što bolje pripremili za susret sa poslodavcima, mladi u Srbiji se i dalje suočavaju sa poteškoćama u procesu selekcije.
Portal Nova.rs razgovarao je sa Milošem Turiniskim, menadžerom za odnose sa javnošću Infostuda, o tome kako kandidati u Srbiji mogu da predstave sebe u najboljem svetlu poslodavcima, kako da se postave tokom razgovora, te pokrenu pitanje visine zarade, ali i o tome da li se zaista nešto promenilo u procesu selekcije zbog pandemije.
Kako Turinski naglašava odmah na početku razgovora, još kada kandidati šalju CV, koji zapravo ostavlja prvi utisak na poslodavca, javljaju se brojne greške i to utiče i na sam razgovor za posao.
„Za svaki CV postoji forma i mora, za početak, da bude pregledan, jasan i koncizan, a ono što je najbitnije jeste da sadrži sve neophodne stavke koje je poslodavac tražio u oglasu za posao“, kaže naš sagovornik.
Kandidati neretko prave greške kod najosnovnijih stvari poput fotografija, navođenja ličnih podataka i radnog iskustva.
„Ljudi često stavljaju neprikladne fotografije sa proslava, letovanja i slično. Obično misle da na takvim fotografijama izgledaju lepo, ali to nije prikladno da se šalje na konkurs za bilo kakav posao. Sada, u 21. veku, uvek samostalno možete da napravite polu-profesionalnu fotografiju i da stanete u košulji, džemperu ili nekoj profesionalnijoj garderobi uz beli zid i da se slikate. Kada su u pitanju mejl adrese, on ističe da kandidati treba da naprave adrese koje deluju profesionalno, a uključuju ime i prezime, eventualno poneki broj ili karakter. Nekada smo svi bili mladi i pravili smo mejl adrese sa nekim nadimcima ili slično, a to deluje vrlo neprofesionalno u prijavi kod poslodavca. Najbolje je uvek napraviti mejl koji kombinuje ime i prezime uz neke brojeve, naravno, samo ukoliko opcija koja podrazumeva isključivo ime i prezime nije slobodna“, kaže on.
Ono na šta takođe treba obratiti pažnju kada su u pitanju lični podaci kanidata jeste pravopis.
„Treba da gledate da ne progutate slovo u broju telefona ili karaktere u mejlu, jer kada se to desi poslodavci nemaju način da vas kontaktiraju, iako ste možda dobar kandidat“, kaže Turinski.
Što se tiče navođenja radnog iskustva, dodaje da je kvalitet bolji od kvantiteta, uz naglasak da kandidat treba da prilagodi svoj CV svakoj poziciji na koju konkuriše ponaosob, odnosno da ne treba da navodi funkcije koje je obavljao ako nisu povezane sa pozicijom za koju aplicira.
„Kandidati se vode logikom da treba što više da napišu u radnoj biografiji, jer misle da će tako da izgledaju kao bolji kandidati. U zavisnosti od oglasa za posao i od pozicije, CV prilagođavate svakom poslodavcu i svakom oglasu za posao. U njega ostavljate relevantno radno iskustvo i relevantne stvari koje su vezane za poziciju na koju konkurišete. Pored toga, važno je da objasnite šta ste tačno radili da bi poslodavci imali uvid u to šta su bila vaša zaduženja i za šta ste sposobni. To obično podrazumeva neke opisne rečenice, ne više od jedne ili dve.“
Dodaje i da je važno da kada kandidati dođu do prvog kruga razgovora od samog početka budu profesionalni, naročito kada je oblačenje u pitanju zato što nije svaka kompanija ista, nema svaka kompanija isti dres kod i iste zahteve.
„Sada, u 2022. godini, više se ne zahteva od ljudi na radnom mestu da budu uniformisani, odnosno da nose formalna odela, haljine i slično, a IT kompanije koje se drže ležernijeg dres koda su najbolji primer. Iz tog razloga kandidat uvek treba da proveri kompaniju i zaposlene da bi znao kakva je tamo atmosfera, klima i kultura, te da se tome prilagodi.“
PROČITAJTE JOŠ:
Turinski, naravno, ističe i da kandidat treba obavezno da dođe na vreme i da pokaže da poštuje zakazan termin i vreme ljudi u kompaniji. Tokom razgovora se, po pravilu, prvo postavljaju pitanja vezana za CV, što kandidatu daje šansu da pojasni svoje radno iskustvo, hobi ili dodatna znanja koja je naveo da ima, odnosno da dublje uđe u suštinu svega toga što je naveo.
Predstavnici iz HR-a ponekad postavljaju tzv. situaciona pitanja da bi stekli uvid u temperament kanidata, njegov način razmišljanja i sposobnost snalaženja. To podrazumeva pitanja o situacijama sa kojima se kanidat ranije suočio, odnosno kako je reagovao, šta je uradio i zašto.
„Na taj način oni žele da vide vaš karakter i vide kakvi ste kao osoba, ali i kako biste se uklopili u njihov tim i samo radno mesto. Tu morate da obratite pažnju kako ćete odgovoriti na ta pitanja i kako ćete se postaviti u određenim situacijama. Kandidat, logično, uvek treba da nastoji da se pokaže kao poželjan kandidat, odnosno dobar radnik za to radno mesto.“
BONUS VIDEO: Da li su plate bedne ili nema ljudi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
