Podeli
Foto: Vesna Lalić

Dobar deo građana protivi se vlasti Aleksandra Vučića, ali rascepkane opozicione stranke u velikoj meri nisu uspele da pridobiju njihovo poverenje, slažu se se sagovornici portala Nova.rs, komentarišući rezultate istraživanje čiji je naručilac SSP Dragana Đilasa. Oni, svako iz svoga ugla, navode da uzrok tome može da bude ponašanje opozicije i delom Vučićeva taktika da od potencijalih birača svojih protivnika napravi apstinente i dodaju da na na rejting opozicionih partija negativno utiče i medijska cenzura.

Portal Nova.rs objavio je istraživanje javnog mnjenja, koji je naručila Stranka slobode i pravde, a koje je posle dužeg vremena pokazalo da bi za SNS u ovom trenutku glasalo ispod 50 odsto građana izašlih na izbore. Prema tom istraživanju, za naprednjake bi se opredelilo 40,2 odsto birača, dok bi, sa druge strane, za opozicione partije i pokrete (SSP, DS, DJB, Dveri, NS, PSG, ZZS, NDBG, SDS) glasalo ukupno 26,4 odsto glasača. Oko 15 procenata opredelilo bi se za opoziciju, ali ne znaju tačno za koga.

Rezultati istog istraživanja pokazali su i da bi za Aleksandra Vučića, bez obzira ko je sa druge strane, glasalo 35,7 odsto birača. U isto vreme, protiv Vučića, bez obzira ko je sa druge strane, bilo bi 32,9 odsto birača, a čak 31,4 odsto ispitanika ne zna koga će zaokružiti na biračkom mestu ili će preskočiti izbore.

Bojan Klačar, programski direktor Cesida, navodi za Nova.rs da to istraživanje pokazuje drugačiji trend u odnosu na ono koje je radio Cesid, kao i ona u koja je on imao uvid.

Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

“Naši rezultati i uvidi su drugačiji u pogledu rejtinga SNS-a, koji nigde nije bio ispod 50 odsto. To je trend do koga smo došli. Sa druge strane, kada je reč o opoziciji, ne možemo da upoređujemo rezultate, jer je ne delimo na ovakav način. Merimo opozicione stranke pojedinačno ili u kolacijama”, kaže Klačar.

Bojan Klačar Foto:Nemanja Jovanović

On dodaje da nema razlike kada je u pitanju SPS, koji je pojedinačno druga najjača stranka u Srbiji, i SPAS-a koji i po ovom istraživanju prelazi cenzus koji je smanjen neposredno pre junskih izbora.

“I ovo istraživanje je pokazalo da postoji određen procenat ljudi koji je protiv Vučića. U istraživanju koji ste vi objavili taj procenat je nešto veći, nego što su trendovi. Ali to nije centralno pitanje. Taj određeni procenat nije artikulisan kroz opozicione rejtinge. Nezadovoljstvo pravcem i kretanjem Srbije i SNS-om je veće nego što pokazuju rejtinzi opozicije. Ona ne koristi potencijal koji ima u biračkom telu. Dobra je vest što ga ima, a loša što aktivnosti koje su preduzeli nisu bile dovoljne da dopru do tih birača”, dodaje Klačar.

Gavrilović: Opozicija nije pokazala strategiju

Zoran Gavrilović, saradnik Birao za društvena istraživanja, navodi za Nova.rs da nalazi ovog istraživanja statistički značajno odskaču od nalaza koje nam pokazuje predsednik Republike, odnosno IPSOS, kao i da to otvara pitanje da li su instrumenti dobro baždareni.

Zoran Gavrilović Foto:Nova S

On kaže da i pored te razlike možemo da primetimo postojanje tzv. maglovitog, potencijalnog glasačkog tela koje bi glasalo protiv Vučića, što je prvi korak, a da drugim treba utvrditi ko su politički akteri koji bi dobili podršku tog dela birača.

“Aleksandar Vučić ima dve strategije. Prva je čuvanje svog biračkog tela putem pre svega svojih medija i druga taktika je stvaranje apstinencije kod onih birača koji za njega ne bi glasali i to putem medijskih kampanja protiv potencijalnih političkih protivnika ili onih koje on kao takve prepozna. Opozicija do sada nije pokazala strategiju. Nije istrajala na jedinstvenim zahtevima za izborne uslove. Ono što je uradio Stručni tim protesta Jedan od pet miliona je zaboravljeno i prave se novi uslovi. To i medijska cenzura koja se sprovodi nad opozicijom dovode do nalaza koji su uočeni ovim istraživanjem”, smatra Gavrilović.

Vukadinović: Priča o apsolutnoj dominaciji SNS – mit

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, kaže da u ovom trenutku NSPM radi istraživanja i da mu rezultati ovog koji je Nova.rs objavila, uz određena odstupanja, deluje dosta uverljivo.

Đorđe Vukadinović Foto: Ivan Dinić/Nova S

“Posebno intrigantno pitanje je ‘za’ ili ‘protiv’ Vučića. Imali smo vrlo slično, samo ‘za’ ili ‘protiv’ vlasti. Rezultati našeg istraživanja pokazuju da je razlika između pet i sedam odsto između onih koji podržavaju ovu vlast i onih koji su protiv nje. Rejting SNS je iznad 40 odsto, ali značajno ispod 50 procenata. I taj naš nalaz i ovaj koji ste vi objavili, uz izvesne razlike, pokazuje da je ta priča o apsolutnoj dominaciji ili takoreći plebiscitarnoj podršci samo propagandni mit koji se neprekidno ponavlja i u kojem, osim režimskih, učestvuju i pojedini opozicioni lideri”, navodi Vukadinović.

On dodaje da ne poriče da je nešto više onih koji podržavaju Aleksandra Vučića, ali se ta “razlika meri procentima”.

“U suštini, Srbija je podeljeno društvo, ali to delimično zamagljuje činjenica da su ti koji su za vlast jedan homogenzivani blok koji izlazi na izbore. Sa druge strane, oni koji su protiv vlasti su ili rascepkani i podržavaju različite i često zavađene opozicione stranke, ili su za opoziciju, ali ne znaju za koga od njih da glasaju, ili su protiv vlasti, ali misle da ništa ne mogu da promene i ne izlaze na izbore”, kaže Vukadinović.

“Agencije naučile lekciju iz slučaja Birodi”

Komentarišući to što ime agencije koja je uradila istraživanje po narudžbini SSP nije objavljeno, Zoran Gavrilović navodi za Nova.rs da su skrivanjem imena, agencije očito naučile lekciju iz slučaja BIRODI-a, koji je sredinom 2019. godine bio “predmet medijske odmazde zbog stručnog i čestito sprovedenog istraživanja javnog mnjenja”. U tome su, kako kaže, učestvovali predsednik Republike autorskim tekstom “Elita i plebs” na naslovnoj strani Politike, Aleksandar Martinović koji je tražio da protiv BIRODI reaguje Republičko javno tužilaštvo, i grupa medija i analitičara, koji su im “stavili u usta” reči koje nisu nikada izgovorili i napisali!

“Naime, u BIRODI istraživanju su izneti nalazi, koji se mogu naći u svakom istraživanju javnog mnjenja, o sociodemografskim karakteristikama birača SNS, koje su koje su za SNS bile uvredljive!? Drugi razlog skrivanja imena je činjenica da značajan broj agencija svoju poslovnu održivost gradi na javnim nabavkama koje organizuje država ili lokalne samouprave, te da bi iznošenje podataka istraživanja koja nisu po volji vlasti moglo da utiče na dobijanje poslova putem javnih nabavki”, navodi Gavrilović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar