4
Evropski plan de fakto postao je novi pregovarački okvir za Republiku Srbiju, potvrdio je sinoć predsednik Srbije. U pitanju je dokument poznat kao tzv, francusko-nemački predlog, jer su ga u kasno leto, u Beograd i Prištinu doneli savetnici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, pre nego što će iza njega i javno stati EU. Plan u punom nazivu glasi „Predlog Evropske unije podržan od strane Francuske, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država (SAD)“, i nije javan; premda se u više navrata u medijima objavljuje njegov navodni sadržaj od 10 tačaka. Poslednju, ažuriranu verziju, Beograd i Priština dobili su 5. decembra prošle godine. Srbija pre toga insistira na formiranju ZSO kao neispunjene obaveze iz postojećeg tzv. Briselskog sporazuma, Priština, nevoljna da to uradi, insistira na uzajamnom priznanju u centru. Kako je predsednik Srbije govorio o njemu?
U tekstu portala Kossev navodi se podseća se da je predsednik prešao put od odbijanja da primi papir do toga da je pomenuti papir prihvaćen kao deo novog pregovaračkog okvira.
Prvo je onima koji su mu u drugoj polovini godine uručili nonpejper, kako je više puta iznosio, poručio „što ste se igrali, igrali ste se“.
„Srpski narod neće više da trpi. Ako možete da poštujete norme koje ste sami doneli možete, ne možete, ima ko će“, izneo je upozorenje Boneu i Plotneru uoči samog dolaska dvojca u septembru – doduše obraćajući se srpskoj javnosti. Potom je ponavljao da je od njih „odbio da primi papir“ kojim Srbiji „nije data šansa“, te da će mu isto uručiti i Kvinta na jednom od tih sastanaka.
O predlogu se informisao iz albanskih novina, optuživši istu stranu da je prekršila dogovor, ne objasnivši koji. Ispostaviće se da se radi o tajnosti nemačko-francuskog dokumenta.
Iako će kasnije čitati njegove delove iz sopstvenih papira, potvrđujući da ne samo da ima predlog, već i da je uzvratio odgovor, naglasiće svaki put da dokument nije javan.
Potom je počeo da spominje i konkretan rok za postizanje sporazuma – do 24. februara, što je godišnjica ruske invazije na Ukrajinu.
Da na stolu ima predlog dve velike sile – Nemačke i Francuske, potvrdiće 8. oktobra, saopštivši i da papir nije javan. Ipak, kazao je da je suština u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije i institucije, uključujući i Ujedinjene Nacije. Srbija bi za uzvrat dobila brzi ulazak u EU i značajne ekonomske koristi, uz napomenu tada da ni to nije precizno definisano. Dok je on predsednik, Srbija to neće prihvatiti, ali nije saopštio da li će i kakve poteze Srbija povući kako bi sprečila ulazak Kosova u UN. U međuvremenu se iskristalisalo da se u predlogu ne spominje UN, već samo to da Srbija neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne organizacije. Ne govori se u predlogu ni o odobravanju Srbije, ona može da bude i protiv članstva Kosova u UN, ali „bismo de fakto prihvatili članstvo, odnosno pomogli drugima da mogu da izglasaju da oni budu“. S kosovske strane, dan kasnije da postoji predlog zvanično će potvrditi kosovska ministarka spoljnih poslova, 9. oktobra. Dan kasnije, potvrdio je i sam Kurti, ali sledećim rečima: „Postoji francusko-nemačka inicijativa koja želi da da još više moći gospodinu Lajčaku, kao i kontinuirana američka podrška. Razgovara se o različitim modelima, ali nema ništa konačno, a kamoli odlučujuće, da bi se moglo reči da je ovo francusko-nemački predlog“. Štaviše, kazao je tada da je „sačinio jedan predlog za opšti okvir pregovora“, i to „uporedo sa nemačko-francuskim predlogom“. Nešto ‘mekšu’ izjavu dao je posle sastanka sa petorkom: Evropski predlog je „dobra osnova za dalju diskusiju kako bi se krenulo ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz uzajamno priznavanje u centru“. Inače, Kurti, često ističe da je on još 18. avgusta dao za opšti okvir za sporazum.
Da je situacija ipak drugačija, nagovestio je u to vreme američki ambasador, koji je u jednom intervjuu samo nekoliko dana nakon ovakvih izjava u oktobru kazao da nema roka, ali i da su i Vučić i Kurti „saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti“.
Od oktobra do danas i predsednik šalje poruke da Srbija želi da razgovara. Iako „najteži mogući (uslovi) za Srbiju“, ona ne može da kaže „ne“ – poručuje.
„Šta vam dođe nego iz kože da iskočite kada to pročitate“, komentarisao je tek po koji član tajnog dokumenta koji je smeo da pročita, i govorio o jasnim crvenim linijama, od kojih je jedna – nema stolice UN za Kosovo.
A od nedavno: „Da smo spremni da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji predloženog sporazuma, s tim što sam napravio vrlo jasnim jednu stvar i pokazao svu brigu i rezervisanost po jednom važnom pitanju“.
Pročitajte još...
Odgovornost u najnovijoj fazi najavljuje da polako u narednim mesecima prenosi i na druge institucije – od vlade sa kojom se sastao u ponedeljak, preko Narodne skupštine, a „možda će se i narod izjašnjavati“.
O čemu će se narod konkretno izjašnjavati, još uvek ne obaveštava zvanično, ali je sada konkretizovao višemesečni narativ o tome na koji je način Srbija saterana u ćošak, kako joj nije data šansa, i kakve su to sankcije.
„Morate da prihvatite ovaj plan, a ako ga ne prihvatite, jer smatramo da mora da bude prihvaćen, odnosno ceo de fakto novi pregovarački okvir za put ka Evropi, suočićete se, pod 1 – sa prekidom procesa evropskih integracija, pod 2 – sa zaustavljanjem i povlačenjem investicija, 3 – sa sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koje će naneti veliku štetu Srbiji“ – preneo je sinoć ono što tvrdi da mu je velika petorka krajem prošle nedelje tri puta kazala u Beogradu, dok je on bio u stanju polušoka.
Da ih je oterao, „bilo bi pitanje nedelje kada bi bio ukinut bezvizni režim sa EU“.
Od nedavno više ne spominje eksplicitno crvene linije, već u blažem tonu građanima prenosi:
„Da mi ne biste govorili da sam prihvatio ili da je Srbija prihvatila nešto što nije – nemojte da brinete, hoću da kažem građanima Srbije – jasno sam rekao, neću da govorim javno o tome, ali da ne brinete, svi znate o čemu govorim, šta je za Srbiju neprihvatljivo. Bio sam dovoljno snažan da u lice petorici velikih kažem šta je to što ću preuzeti na sebe, a premu čemu izražavam ogromnu rezervisanost, zabrinutost i šta neću moći“
Konačno, saopštio je sinoć da je u plan imao uvid od pre 60 dana, premda je još u septembru odbio da ga primi, iako je i tada znao za njegov sadržaj. Jedino, ako nije mislio na ažuriranu verziju teksta koja je u Beograd i Prištinu poslata 5. decembra, nakon što su se prethodnih meseci o njoj izjašnjavali i Kurti i Vučić.
Šta je konkretno govorio predsednik Aleksandar Vučić od septembra do danas?
Septembar 2022. – januar 2023.
U kosovskoj i srpskoj javnosti, prvo spominjanje, ispostaviće se, nove faze u dijalogu, kroz angažovanje francuskog predsednika i nemačkog kancelara, usledilo je početkom septembra, kada je obelodanjeno da su uputili zajedničko pismo Kurtiju i Vučiću, u kojem traže spremnost na teške odluke i predlažu slanje savetnika, koji su već u delu medija opisani kao „specijalci za krize“.
Ipak prvi nagoveštaj ovog nonpejpera, Vučić je izneo u septembru uoči dolaska upravo savetnika – Jensa Plotnera i Emanuela Bonea.
A uoči njihovog dolaska u Beograd, Vučić je 8. septembra kazao:
„Pošto više neću da ih molim ni jedne ni druge, sada upozoravam i jedne i druge da to više ne rade. Upozoravam ih sada da to više ne rade, pošto srpski narod ni nasilje, ni nepoštovanje međunarodnog javnog prava, ni međunarodnih javnih normi neće više da toleriše i to je moje upozorenje onima koji dolaze sutra u Beograd, i svima drugima. Što ste se igrali, igrali ste se. Ako možete da poštujete norme koje ste sami doneli možete, ne možete, ima ko će“.
Papir kojim Srbiji nije data šansa, on je, tvrdi, odbio kada su ga u oktobru posetili izaslanici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, jer je znao da će Albanci požuriti da ga objave. On sam je prethodno u septembru kazao da je odbio da ga primi jer zna šta će se dešavati, ali da ga jeste pročitao.
„Oni žive za novinare, za novine, za paradu, šaradu i za sve drugo. Ja kažem, vraćam vam papir, neću da ga uzmem, a oni su mi rekli da je tajni. Ja sam hteo da im pokažem ko će da ga objavi. Naravno, objavili su ga u tom Albanian postu, Tajmsu, koji rade copy-paste u odnosu na američke medije. Dakle, našli su tamo da ga objave. I svima je bilo jasno ko je prekršio dogovor. Ja sam se informisao onda iz tih albanskih internacionalnih novina. A onda vidim večeras iako je Kvinta kod mene tražila hitan prijem. Ja ću ih primiti, nisam mogao juče i danas i pretpostavljam da će mi doneti sve ono što je taj albanski list ponovo objavio, a to je da mi do 24. februara moramo nešto da postignemo“, kazao je 21. oktobra Vučić.
Demantovao ga je samo par dana kasnije američki ambasador Kristofer Hil, koji do sada pohvaljuje upravo napore predsednika Vučića. U intervjuu za VOA kazao je da prvo nema specifičnih rokova, ali da su i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti „saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti“.
Predsednik je prestao da koristi narativ kako odbija papir, već da Srbija želi da razgovara. To je ipak, u svojim obraćanjima činio uz slikovite opise teških i nefer uslova za razgovore od strane zapada.
Od nebezbednosti za Srbe na Kosovu, nepoštovanja sporazuma, Ustava Srbije i međunarodnog javnog prava, do uslovljavanja i pretnji sankcijama, prenosio je poruku o bezizlaznosti Srbije. Neretko je istovremeno i prenosio tonove kojim se ukazuje na prkos, odolevanje pritiscima i da neće odstupiti čak i kada se postavi ultimatum.
Konstatovao je da su zahtevi „najteži mogući za Srbiju“ ali i da ne može da kaže „ne“, već da želi da razgovara. Čitanjem delova predloga rekao je da „ne sme ceo“, uz konstatacije: „Šta vam dođe nego iz kože da iskočite kada to pročitate“.
Na primer, član 2 predloga koji je još uvek za javnost tajni:
„Obe strane će se voditi ciljevima i principima predočenim u Povelji UN, naročito onih koji se odnose na suverenu jednakost svih država, na poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje itd“
Tada je objasnio da takav predlog daju Srbiji „kojoj su uništili i teritorijalni integritet ili pokušavaju i kojoj nisu dali ni pravo na samoopredeljenje, jer i danas ne daju to pravo srpskom narodu nigde, a svima drugima su dali“.
Kada su mu tada doneli evropski predlog, naveo je da im je on doneo više od pet postojećih sporazuma, i pitao koji hoće da poštuju.
Dobio je odgovor – „nijedan“. „Oni su mi rekli – ‘mi poštujemo iz sporazuma ono što nama odgovara’“, tako je u studiju RTS, sredinom decembra govorio predsednik Srbije.
I u drugim navratima je u tragičnom tonu govorio o nepovoljnosti ovog predloga. „Nisu nam dali šansu“, kazao je u novembru.
„Stavili su vas u ring i rekli ‘ajde boksuj tri runde, nećemo da ti vežemo noge, ali nožni udarci su zabranjeni pošto je to boks, ali obe ruke ćemo da ti vežemo konopcem i to je to. I aj’ ti sada izdrži tri runde da te ovaj bije i nemojte da padnete“.
Upravo od kraja leta, kada se i pokrenula tema tzv. francusko.nemačkog predloga, Vučić je često naglašavao „nisu nam dali šansu“.
„Kada vas doteraju u ugao i kada nemate kud’ onda ste i relaksirani i mirni. Tako i ja. Nisu nam dali šansu da nešto prihvatimo. Bukvalno nikakvu. Da su nam dali bilo kakvu šansu uhvatili bi se za nešto. Šansu nam nisu dali“.
U više navrata govorio je o crvenim linijama, kao odgovoru na predlog potvrđujući i da je već poslao odgovor.
„Dobili ste i moj usmeni odgovor u Briselu – šta su naše crvene linije, o čemu neću da razgovaram uopšte. Pretiite prekidom razgovora. Nije problem, prekinite ih odmah. I šta ćete onda, mislite stvarno da neko ozbiljan u svetu može da se hvali da je prekinuo pregovore i razgovore. Kako ćete da rešavate probleme? Mi kažemo nećemo Kosovo u UN. I šta ćete onda? Da nas bombardujete, da nam pretite sankcijama, na osnovu kog akta, čega, kada je kompletni pravni okvir ide u korist Srbije“, kazao je krajem novembra, nakon postizanja privremenog aranžmana o tablicama.
Da će poslati odgovor na predlog najavio je krajem oktobra, i to u roku od 24 časa od 27. oktobra.
„Naša pozicija je takva da nam je prostor ograničen mikronima i namerno su nas saterali u ugao svojom silom a ne snagom argumenata“, kazao je. I tada je pročitao nekoliko predloženi tačaka, uz opasku „je l’ se to neko šali ili šta“?
„Traže od nas upravo da pogazimo i UN, principe i povelje UN, i rezoluciju 1244 da bismo došli do njihovog principa i da bismo ubuduće poštovali ono što oni nisu poštovali u našem slučaju. A ako ne bude, onda sledi teška batina. Pa dobro“
Tada je konstatovao i da je predlog suprotan slovu Ustava Srbije.
I nakon nedavnog sastanka sa specijalnim savetnikom SAD, Derekom Šoleom, potvrđujući da se razgovaralo o francusko-nemačkom predlogu, potvrdio je i to da je Srbija već dostavila odgovor na tzv. evropski non pejper – sastavljačima istog pismena i to upravo sa tim crvenim linijama ispod kojih Srbija ne želi da ide.
A crvene linije su bilo koji oblik priznanja, uključujući i neformalno i članstvo Kosova u UN. „Upravo su te crvene linije – ne ono što Srbija neće da prihvati, nego o čemu ne može ni da razgovara“, kazao je Vučić 13. januara.
I dok se „iza kulisa“ odvijala šatl diplomatija u vezi sa ovim predlogom, na terenu se uveliko odvijala kriza sa registarskim tablicama – koja je svoja dva pika imala krajem jula i 10. decembra kada su Srbi postavljali barikade, odnosno početkom novembra kada su Srbi na Severu napustili kosovske institucije.
Upravo u tim trenucima, kada bi kriza na terenu dostizala svoje maksimume i to se završavalo privremenim dogovorima, ali sa različitim tumačenjima, usledio bi jači diplomatski talas poziva Prištini i Beogradu – da se okrenu ovom predlogu.
