DW: Postoji li novi lek za stare probleme Srbije i Kosova?

Preuzimajući ulogu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak rekao je na proleće da je finalizacija pregovora Srbije i Kosova "pitanje meseci, a ne godina". Takav optimizam, ali pre svega značajna karijera iskusnog slovačkog diplomate, ulivao je nadu ne samo u novi početak, već i u drugačiju dinamiku dijaloga, koji je posle skoro deset godina pregovora koje je sponzorisala EU bio u ćorsokaku. Dijalog Beograda i Prištine ponovo je pokrenut sastankom lidera Srbije i Kosova sredinom jula ove godine, nakon čega su u kratkom periodu usledile tri runde stručnih razgovora u Briselu, piše Deutsche Welle (DW) Srbija.Međutim, nakon početne revnosti, treća runda razgovora na ekspertskom nivou pokazala je da dijalog o normalizaciji Beograda i Prištine i dalje pati od istih problema. Međusobne optužbe i sukobljene izjave dveju strana nastavljene su, a EU, kao glavni posrednik, ćuti kada je u pitanju utvrđivanje tačnog stanja u razgovorima.Jedino oko čega su se šefovi delegacija Beograda i Prištine Marko Đurić i Skender Hiseni složili nakon jučerašnjeg sastanka (27. avgusta) u Briselu bilo je da su "razgovori bili teški“ i da "druga strana nije konstruktivna“.https://twitter.com/MiroslavLajcak/status/1298978800307298304"Dosadila mi je laž da se na našim sastancima razgovara o priznanju Kosova i da na Kosovu i Metohiji (KiM) nema uzurpiranih kuća i stanova i da nema problema zbog kojih se naš narod ne vraća na Kosovo i Metohiju. Potrebna nam je konstruktivna atmosfera i pristup , a ne politički govori koji ne vode konkretnom rešenju “, rekao je Đurić.U odvojenoj izjavi Skender Hiseni je odgovornost za "teške razgovore" i opstrukcije prebacio na Beograd, koga je optužio za "namerno odlaganje procesa"."Srbija namerava da produži proces i stavi na sto pitanja koja imaju samo jedan cilj, a to je da odloži proces i na kraju padne u nešto što uopšte nećemo prihvatiti“, rekao je Hiseni.Teški razgovori i međusobne optužbe Beograda i PrištineRazgovori na ekspertskom nivou između Beograda i Prištine trenutno su o tri teme koje su otvorene na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdullaha Hotija u julu, a to su pitanja nestalih i raseljenih osoba i ekonomski odnosi. Delegacija iz Prištine ocenjuje da Beograd odlaže proces ulazeći u tehničke detalje. Beograd odgovara da su ovi detalji "vitalni za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji" i da ih "neće brzo preneti" u korist "lažnih političkih deklaracija". Kosovska strana insistira na tome da se obnovljeni dijalog neće vratiti na "već dogovoreni“ ili na "tehnički nivo“, već da je glavni cilj postizanje međusobnog priznavanja dve strane. Za Srbiju je samo pominjanje uzajamnog priznavanja "podrivanje procesa dijaloga“ i "obmanjivanje javnosti“ od strane Prištine. Kada smo samo pitali predstavnike EU o čemu se zapravo razgovara i gde je istina u izjavama dveju strana, dobili smo isti odgovor kao i prethodnih godina, naime da "nema komentara o tekućem procesu“.

Diplomatski krugovi u Briselu navode da je u pregovaračkom procesu neophodno dati obe strane mogućnost da pravilno "komuniciraju sa svojom publikom“ o toku i rezultatima razgovora i da pregovori ne mogu biti u potpunosti "otvoreni za javnost“. Istovremeno, treba imati na umu da je bivša ministrica spoljnih poslova EU Federica Mogherini u petogodišnjem mandatu glavne posrednice u dijalogu Beograda i Prištine sledila iste principe, što je na kraju rezultiralo fijaskom i blokadom čitavog procesa.Da li su EU i SAD iskreni partneri ili rivali u ovom dijalogu?Iako je Miroslav Lajčak ovu rundu stručnih razgovora najavio kao "finalizaciju započetih tema“, čini se da će se pitanje nestalih i raseljenih vratiti za sto 7. septembra, kada je zakazan novi sastanak srpskih i kosovskih lidera i otvaranje novih tema. Delegacije dolaze na ovaj sastanak u Brisel direktno iz Vašingtona, gde je sastanak sa američkim posrednicima zakazan za 4. septembar u Beloj kući.

Iako je Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Donalda Trumpa, najavio da će se o ekonomskim pitanjima razgovarati u Beloj kući, srpska delegacija nije mogla da odgovori DV na pitanje kako će se te "ekonomske teme“ razlikovati od pitanja "ekonomskih odnosa“. Beograd i Priština razgovarali su na dijalogu u Briselu. Isto pitanje postavili smo i EU koja u svom odgovoru samo naglašava da su "dobrodošle sve inicijative koje podržavaju dijalog u kojem je EU glavni posrednik“."Za EU su Sjedinjene Države važan partner sa kojim delimo iste ciljeve u regionu. U čestim smo kontaktima koje ne želimo da komentarišemo “, poruka je iz EU.Da li su Brisel i Vašington iskreni partneri koji rade na nekoj vrsti koordinacije kada je u pitanju postizanje sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine ostaje da se vidi - svi se nadamo u narednim mesecima, a ne godinama.